Пише: Туфик Софтић
Као црногорски пандан кефиру, мљечни поризвод јардум проглашен је за еколошки производ, а далеке 1996. године добио је признање свјетских стручњака на међународном фестивалу здраве хране у Милану.
Фејсбук страница „Моје Здравље“ подсјетила је на ову чињеницу уз напомену да заслуге за то припадају Василију Лабудовићу, првом фармацеуту из Берана.
„Јардум је сврстан према оцјени жирија у ријетке мљечне производе који позитивно-певентивно утичу на здравље човјека“ – пише „Моје Здравље“.
Они додају да је у нашем народу јардум одавно познат као производ за здрав и „љепши живот“ и упоређују га са матичним млијечом познатим познатим под називом „еликсир живота“.
„Јардум су изумиле црногорске планинке. Добија се специјалном прерадом овчијег млијека, али само у последњим мјесецима љета, јер је тада трава најхранљивија и најбогатија, а овце дају најквалитетније млијеко“ – подсјећа ова фејсбук страница.
Чињеница је да је чувеног чувеног и првог диполимираног фармацеута у Горњем Полимљу, Василија Лабудовића, смрт омела у намјери да спроведе у дјело своју иницијативу да се јардум са црногорских планина заштити као национални производ.
Сјећање на овог познатог фармацеута је још увијек живо, а он је оставио за собом и више књига које је написао у пензији, проучавајући љековита својства природних производа.
Једну од њих је посветио и јардуму, за који је, наког дугог проучавања дошао до закључка да овај мљечни производ благотворно дјелује на ендокрине жлијезде и да сигурно може да замијени нека вјештачка стимулативна средства, због чега заслужује да буде патентиран и заштићен.
„Јардум није само хранљив. Он има веома значајна љековита и здравствена својства и благотворан је за читав организам, али посебно позитивно дејство има на ендокрине“ – написао је својевремено овај фармацеут.
Он је трагао дуго и за називом тог производа, док није утрвдио да је његово значење – „помоћ“.
„У стимулативне, али и у друге здравствене сврхе, довољно је попити једну чашу, до пола литра у току дана“ – препоручивао је Василије.
Својства јардума, као нашег специфичног производа, Лабудовић је описао у књизи посвећеној том напитку још 1996. године.
Тада се у Италији, у Милану, баш како подсјећају на фејсбук страници „Моје Здравље“, на Међународном конкурсу за здраву храну, као једини представник са простора Црне Горе, од четиристо педест кандидата из читавог свијета, нашао са јардумом међу десет првонаграђених.
Он је малу брошуру о љековитим својствима јардума превео на више страних језика, а затим дијелио туристима који су посјећивали планине око Берана.
Као први дипломирани фармацеут у Беранама, Василије се током читавог радног вијека бавио хемијом и производњом и дистрибуцијом вјештачких љекова. Наставио је то да чини и у пензији, али се више окренуо проучавању природних љекова.
Поред јардума, иза Василија је остало и неколико брошура о здравственим својствима јабуке, јагоде, боровнице, малине, јаја, меда, бијелог лука.
„Позитивне ефекте вјештачких љекова често прате и негативне посљедице. Зато треба што више користити природу“ – тврдио је Василије.
Због свега тога, овај стари фармацеут је сматрао да јардум треба заштитити као национални производ.
„Ако су Бугари могли да заштите јогурт, Словенци ајвар и пинђур, а Аустријанци липицанере, зашто Црна Гора не би заштитила јардум“ – говорио је најпознатији берански фармацеут.
Туфик Софтић: Пијемо увозне, наше најквалитетније отичу неповратно
Василије је био иницијатор данас већ заборављене манифестације под називом „Дани јардума“, која се неколико година, за вријеме његовог живота, одржавала на планини Јеловици код Берана.
„Ријеч је о грушевини, односно специјално спремљеном овчијем млијеку. Измислиле су га планинке са сјевера. Најбољи је послије Илиндана, 2. августа, па до краја септембра, иако може да се припреми у било које доба године. Познат је од давнина као додатак исхрани, у вријеме косидби и када је организму потребна додатна снага. Тада служи као еликсир за окрепљење“ – објашњавао је Василије.
Јардум се и данас спрема у катунима гдје власници стада оваца издижу да би своју стоку напасали бољом травом од које ће млијеко бити квалитеније и гушће. Млијеко се полако грије и уз додатак соли дуго мијеша док се не згусне. Тада се скине са ватре и охлади, јер је хладан напитак најукуснији.
„Када желе да посебно некога угосте, домаћице у јардум додају чисто саће меда“ – говорио је Василије.
Он је тврдио да је доказано да јардум, који је код нас описао још Павле Ровински, доприноси добром здрављу и дуговјечности.
„Познато је да је Азербејџанац Меџид Агајев до своје 143. године сам себи справљао разне сиреве и чувени јардум, и да му је то била основна храна. И код нас на сјеверу, на подручју Бјеласице, Јеловице, Комова, Проклетија, Турјака, Цмиљевице, Дурмитора, Сињајевине и других планина и висоравни, људи су дуговјечнији“ – тврдио је Василије.
Чика Васа одавно нема, али је у Беранама и шире, па и до далеке Италије, остао чувен и признат као први фармацеут који је описао љековита својства јардума, посебно његов позитивни ефекат на ендокрине жлијезде.
Иако је доживо дубоку старост, он, нажалост, није успио спроведе у дјело своју иницијативу да се јардум заштити као национални производ.
Тако су се на Фејсбук страници „Моје Здравље“ присјетили овог беранског фармацеута и његовог описа јардума као „еликсира живота“.
Извор: РТЦГ
