Негативни природни прираштај у Црној Гори ће се наставити и угрозиће нашу основну биолошку будућност. Зато морамо предузети мјере на нивоу општина и државе, кроз које ћемо помоћи младе брачне парове, породице са дјецом, породице које због здравствених разлога не могу да добију дјецу. Треба да успоставимо политике које ће подстаћи опоравак друштва кад је у питању демографија и природни прираштај, казао је јуче за “Вијести” професор Универзитета Црне Горе Мирослав Додеровић.
Просјечна старост црногорског становништва је 39,7 година, а, показали су резултати прошлогодишњег пописа, најдубља демографска старост – становништво је старије од 43 године, забиљежена је у чак девет општина. Поређења ради, само једна општина – Плужине, имала је такву демографску слику на попису из 2011. године.
Дубока демографска старост (просјечна старост становништва је између 40 и 43 године) забиљежена је у осам општина. У преосталих осам општина забиљежена је демографска старост – просјечна старост становништва је од 35 до 39 година.
“То је један апсолутни проблем када је Црна Гора у питању, то значи да је наталитет у опадању, да млади имају жељу и напуштају своју домицилну земљу и своју државу у великој мјери”, казао је “Вијестима” руководилац студијског програма за социологију на Филозофском факултету УЦГ Владимир Бакрач.
Према његовим ријечима, у већини земаља свијета демографски проблем је старост становништва, али и да је то показао попис становништва у Црној Гори.
Мило Ломпар: Народу под окупацијом тешко је стварати културну политику
Бакрач истиче да би резултате посљедњег пописа описао реченицом: “’Има нас толико да нас нема’, или ‘Има нас толико да нас има мало’”.
“Суочавамо се са подацима, да је у 2011. само једна општина имала статус дубоке старости, односно Плужине. Данас већ девет општина спада у ту категорију, што је врло алармантно. Држава треба да се посвети рјешавању тог питања у оној мјери у којој је то могуће”, поручује Бакрач.
Према његовим ријечима, посљедњи попис становништва показује још једну чињеницу – смањени број становника у Црној Гори.
“Дубља и темељна анализа ће показати још неке резултате које ми не можемо сада да анализирамо на основу сирових података, али ако се није смањио, није се ни повећао број становника у Црној Гори, што је такође алармантно. Ако на то додамо и чињеницу да од 620.000 становника велики број чине странци који су демографски покретљиви, они су данас у Црној Гори, а питање је да ли ће до сљедећег пописа бити у Црној Гори, можда чак и раније, а камоли до сљедећег пописа”, казао је он.
Према његовим ријечима, најновији пописни подаци су “прилично забрињавајући и алармантни”.
“И сматрам да држава треба много више пажње да посвети свим тим подацима. Попис становништва за то и служи, да имамо неку слику у ком смјеру и правцу се креће становништво у једној држави, било да је ријеч о социјалном, друштвеном, и економском статусу”, казао је он.
Професор Додеровић наглашава да све указује на то да смо “у озбиљној демографској кризи”.
“Становништво је доста старо, од прошлог пописа дошло је до погоршања резултата, младо становништво се исељава. Онај дио становништва који је у најбољим репродуктивним годинама одлази и демографска ситуација у сљедећим годинама додатно ће се погоршавати. Као резултат тог погоршања људи ће се и даље исељавати, а природни прираштај ће стално опадати”, наглашава професор Додеровић.
Ранко Рајковић: Гротескна страна пописа становништва у Црној Гори 2024. године
Професор Додеровић је недавно, а прије саопштавања резултата пописа, упозорио на то да константно опада број становника у градовима на сјеверу државе и да је то кључни демографски и развојни проблем Црне Горе.
“Док се у јавности најчешће говори о миграцији из села у градове, већи проблем представља све мање становника у такозваним општинама средње величине”, оцијенио је он.
Додеровић је тада “Вијестима” казао да су Црној Гори хитно потребне мјере које би смањиле интензитет исељавања.
“Оне треба да буду усмјерене према групи становништва која нам је најинтересантнија, а то су млади. Када заврше образовање, треба да добију одговарајући посао, а који је и адекватно плаћен. Ученике и студенте треба усмјерити на стицање оних вјештина и способности који су потребне у будућим занимањима за које су и добро плаћени. Ово значи да сваки привредни сектор у Црној Гори годишње губи огроман број младих људи, њихову снагу, вјештине, креативност и таленте, који су неопходни за напредовање цијелог сектора. Млади људи се најлакше и прилагођавају промјенама, увођењу нових технологија и слично, што је прави замајац за пораст продуктивности”.
Додеровић је става и да локалне власти немају ни капацитета, ни квалитета да спријече миграције и одлазак младих људи.
“Млади у Црној Гори најдуже у Европи живе са родитељима – они се осамостаљују кад више и нијесу тако млади – са 32 и по године. Млада особа након завршеног факултета жели себе да оформи у професионалном смислу, уз пристојно плаћен посао, све то како би стекла финансијску независност, што је главни предуслов за све веће кораке у животу”, нагласио је Додеровић.
Извор: Банкар.ме
