Пише: Каки Бали
Период мирних односа између Грчке и Турске није трајао ни три године. После разорног земљотреса у Турској у фебруару 2023. године и велике помоћи коју је Грчка потом пружила, две суседне земље почеле су да се приближавају и у децембру 2023. потписале Атинску декларацију о пријатељским односима и добросуседству. Декларација је имала позитиван ефекат на оба народа – али сада се чини да је тај ефекат нестао.
Током тог необично дугог периода мира, две владе нису предузеле неопходне кораке за решавање грчко-турских спорова – првенствено око разграничења на мору. Зато је сада чак и једна мера која би, барем теоретски, требало да служи заштити животне средине поново довела до тензија у билатералним односима.
Повод за нове тензије било је проглашење два морска парка у Егејском мору и источном Средоземљу које је Турска објавила 15. августа. Парк на североистоку Егејског мора обухвата заштићено подручје у водама између грчких острва Лимнос и Самотраки. Јужни парк налази се источно од Родоса и обухвата грчко острво Кастелоризо.
Грчка и Турска већ деценијама споре се око разграничења својих поморских граница у Егејском мору, као и економских права и захтева повезаних с тим границама, укључујући право на експлоатацију ресурса попут нафте.
Грчко министарство спољних послова одмах је реаговало на најаву и проглашење паркова означило као „противправно“. Проглашење турских морских паркова у подручјима изван турских територијалних вода, наведено је у саопштењу, нема правно дејство.
Грчки премијер Киријакос Мицотакис нагласио је на седници владе 24. августа да жели да негује добре односе са суседима. Међутим, „подручја под грчким суверенитетом произлазе из међународног права“, рекао је он. Грчка је, додао је, „у сваком тренутку спремна да их брани“.
Надметање у заштити мора?
Нешто више од годину дана раније и Грчка је најавила два морска парка, на Јонским острвима и у јужним Кикладима – али унутар грчких територијалних вода. Турска је тада у једном саопштењу поручила: „Једностране мере требало би избегавати у затвореним или полузатвореним морима, као што су Егејско и Средоземно море.“
Ипак, Турска је сада и сама, без претходног договора, прогласила сопствене морске паркове. Морски национални паркови су велика заштићена подручја на мору, намењена заштити осетљивих морских екосистема. Међутим, чини се да је заштита природе у најавама две земље имала, у најбољем случају, споредну улогу.
Када би Грчка и Турска заиста биле забринуте за морски свет у еколошки осетљивом Средоземном мору, сигурно би пронашле начин да заједнички раде на његовој заштити. Уместо тога, проглашавање морских паркова изгледа као нова тактика за показивање доминације над спорним морским подручјем – најновије поглавље у спору у Егејском мору који траје већ деценијама.
Доктрина „Мави Ватан“
Грчка је уверена да Турска морске паркове посматра као средство за довођење у питање суверених права грчких острва. Атина страхује да је проглашавање два парка део турске ревизионистичке доктрине „Мави Ватан“, што на турском значи „Плава домовина“.
Том доктрином Турска полаже право на искључиве економске зоне (ИЕЗ) Грчке и Кипра – морска подручја у којима приобална држава има посебна права, на пример у риболову или експлоатацији природних ресурса. Поред тога, Анкара доводи у питање и суверенитет над бројним грчким острвима и острвцима.
Ова доктрина досад је била пре свега теоријско-стратешке природе. Сада се, међутим, кроз законске иницијативе у турској Народној скупштини ради на њеном спровођењу. Турска намерава да на тај начин формализује своје захтеве за већом контролом над деловима Егејског мора и источног Средоземља.
Вечна претња
Сама Грчка задовољна је статусом кво у Егејском мору, али се осећа угроженом од стране незадовољне Турске, која је војно знатно боље наоружана. Због тога Грци интензивно улажу у борбене авионе, фрегате, подморнице и системе противваздушне одбране. Након што је неколико година знатно мање издвајала за увоз наоружања, Грчка је, према подацима Стокхолмског међународног института за истраживање мира (СИПРИ), од 2021. до 2025. године заузимала 19. место у свету међу највећим увозницима великих система наоружања.
Чак и када Атина склапа нове или учвршћује постојеће савезе, фактор Турске увек игра одређену улогу. Тако је грчка влада 2021. године, упркос противљењу грчке опозиције, послала ракетне системе Патриот у Саудијску Арабију како би заштитила саудијске рафинерије од напада Хута – у време када су Саудијци били у политичком сукобу с Анкаром. Током државне посете саудијском престолонаследнику Мохамеду бин Салману, премијер Мицотакис изричито је говорио о „дестабилизујућој и контрапродуктивној“ улози Турске.
У међувремену су се односи између Анкаре и Ријада побољшали. Турска је 7. августа 2026. године заједно са Саудијском Арабијом и Пакистаном потписала Одбрамбени пакт из Меке, важан споразум о заједничкој одбрани.
„Гвоздена купола“ за Грчку
Имајући у виду Турску, Грчка је успоставила и стратешку сарадњу са Израелом. Упркос снажним критикама у Грчкој због катастрофалне хуманитарне ситуације у Појасу Газе, премијер Мицотакис и даље негује блиске односе са израелским премијером Бењамином Нетањахуом.
У грчком министарству одбране диве се израелској војној технологији и планирају одбрамбени штит изнад Егејског мора по узору на израелску „Гвоздену куполу“. Пројекат је помпезно назван „Ахилов штит“, а требало би да штити од свих замисливих претњи – дакле и од суседа – и да буде потпуно оперативан од 2029. године.
За сада грчки премијер Мицотакис и даље покушава да према Турској задржи помирљив тон. Међутим, најкасније на пролеће 2027. године у Грчкој ће бити одржани нови парламентарни избори. Што се избори буду више приближавали, то би за Мицотакиса могло бити веће искушење да заигра улогу великог патриоте – и поново знатно заоштри реторику према Турској.
Извор: DW
