Субота, 12 сеп 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Слика и тон

Милош Лалатовић: Лепа Брена, последња Југословенка

Журнал
Published: 1. септембар, 2026.
1
Share
Из спота "Југословенка", (Фото: Лепа Брена/YouTube/Screenshot)
SHARE

Пише: Милош Лалатовић

Једна од пјесама насталих при самом крају СФРЈ, тј.1989.године, јесте она Фахрете Јахић алиас Лепе Брене “Југословенка“, коју је отпјевала  са Владом Калембером, Данијелом Поповићем и Аленом Исламовићем. Лепа Брена у пјесми слави женску фигуру као персонификацију Југословенке. Кроз стихове се описује њена љепота и поријекло, симболизујући географске и културне аспекте бивше државе, те њену заједничку душу.

Ова пјесма је значајна по томе што је дала велику наду у опстанак заједничке државе без обзира на међусобна превирања која су увелико била почела. Оно што људи најчешће памте као златне године бивше Југославије су осамдесете, када је Лепа Брена освајала публику широм Балкана, појављивала се и у филмовима и све је подсјећало на малу Америку, без обзира на несташице бензина, кафе, чоколаде и итд. Али људи са ових простора су навикли на сиромаштво тако да их и мали узлети добростојећег живота, посебно уз добру пјесму вину у небеса.

Поред ове поменуте, следеће  1990.године се појавила пјесма исте пјевачице “ Боли ме уво“, као да је жељела да и са овом пјесмом обесмисли тзв.озбиљне расправе и пријетње политичара о распаду државе и могућем рату, стварању атмосфере код младих у стилу серије “Беверли Хилс“, лименке кока коле, сендвича са виршлом и сенфом, вокмена, учењу енглеског језика и одласка у Америку. Ово последње се заиста коју годину са почетком рата  и догодило, али млади, па и старији, отишли су тамо као избјеглице, напуштајући све овдје што су имали, неки са добрим  знањем језика запошљавали се као преводиоци страним мировним снагама, новинари, наравно, пишући текстове у стилу америчке тадашње политике, али се омладина ,,снашла“, што би рекли.

Са ратовима и Брена је балансирала да би очувала свој статус и успјела је, без обзира на одређене замјерке од неких кругова. Били су ратови, а те 1993, у епицентру рата никад се није више пјевало него у тадашњој СРЈ.

Сад, многи ће рећи да је то политика да би се народ уљуљкао и слично, али ето барем је то неком донијело утјеху, можда и да не подигне руку на себе. Исто као што је већ поменута пјесма “ Југословенка“, тако увјерљиво приказивала стабилност окрњене државе, да је могуће да се неко добро потрудио и уложио новац, направивши такву атмосферу као да је све у реду, а кувало се жестоко.

Заиста, било како било, ова пјесма је била последњи прави трзај озбиљних домољубних југословенских пјесама, тако да се стварно може рећи да је Лепа Брена последња права аутентична Југословенка.

TAGGED:ЈугословенкаЛепа БренаМилош Лалатовић
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Три интервјуа Данила Киша
Next Article Трзавице између Турске и Грчке: Чије је Егејско море?

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Како филм описује новинарство

Пише: Сања Ћирић Новинарство и филм је монографија у којој су Сања Домазет и Маја…

By Журнал

Скулптуре се враћају кући: Бечки музеј у преговорима да врати Грчкој део блага Партенона

Грчке власти се надају да ће договор с Аустријом о две мермерне скулптуре из Партенона…

By Журнал

Вјежбање српско-хрватске повезаности

Деветнаестог јануара ове године навршило се пет и по деценија од премијере „Стилских вјежби“, загребачке…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Слика и тон

Најава за промоцију књиге Душка Бабића „Похвала римовању“

By Журнал
Слика и тон

ТВ колумна Милорада Дурутовића: Читање стварности XXVI – Тираж

By Журнал
Слика и тон

Књиге едиције „Реч и мисао“ постале су слика

By Журнал
Препорука уредникаСлика и тон

Милош Лалатовић: Жене у југословенском новом таласу

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?