Катарска дипломатија могла би, још једном, да одигра кључну улогу у убеђивању Израелаца и Хамаса да бар на неко време прекину сукобе и отворе врата размени заробљеника, јавља Ал Џазира, тврдећи да је овај процес у поодмаклој фази. Доха, истовремено на захтев Вашингтона, разматра будуће односе са Хамасом, укључујући и протеривање лидера ове организације. Тел Авив сматра да Хамас одуговлачи преговоре како би одложио копнену офанзиву на Газу
„Уз Божју помоћ, борићемо се за слободу док будемо живи. Слобода за Палестину!“, рекао је, током претходног Светског првенства у фудбалу, старији господин огрнут у палестинску заставу обраћајући се групи америчких војника који су ручали у ирачком ресторану у Сук Вакифу, традиционалном трговачком центру Дохе.
Катар, чије су дипломате у центру сложене акције убеђивања Израелаца и лидера Хамаса да размене заробљенике и прекину пуцњаву у Појасу Газе, једино је место на Блиском истоку у којем, у истом кадру, могу да се виде палестински активисти, амерички војници, али и разноразни представници Ирана и авганистанских талибана.
Мир на Западној обали и у Појасу Газе, током лоптања у Дохи, обезбедио је специјални изасланик Мухамед ел Амади, који је убедио лидере Хамаса да искористе утицај на остале организације да не одговарају на израелске акције у којима је на Западној обали убијен један од лидера Исламског џихада.
Акцију зауздавања свеопштег крвопролића, које је у Гази избило после дивљачког упада Хамаса у Израел и осветничког похода Израелаца који је уследио, поново су преузеле катарске дипломате, које су претходне дане провеле убеђујући Хамас и Тел Авив да обуставе рат, бар док две стране не размене заробљенике.
Преговори о прекиду ватре и размени заробљеника „напредују и у поодмаклој су фази“, јавила је Ал Џазира, свега дан пошто су обе стране, бар јавно, одбациле могућност да се рат у којем је до сада страдало око 10.000 људи некако приведе крају.
„Катар постаје значајан део и кључни играч у решавању хуманитарних питања. Катарски дипломатски напори су, сада, од суштинске важности“, рекао је израелски саветник за националну безбедност, Цахи Ханегби.
Ипак, израелске дипломате су нешто касније објасниле да им „се чини да Хамас одуговлачи“, како би додатно одложио или зауставио копнену офанзиву на Појас Газе, што би практично могло да значи да ће Тел Авив послати трупе у Газу без обзира на исход катарске дипломатске иницијативе.
Одмах затим, у Појасу Газе прекинуте су телефонске и интернет комуникације, а израелска војска је објавила да ће појачати копнене операције против циљева Хамаса.
Катарска дипломатија искочила је у први план покушаја да се рат заустави након посете државног секретара САД Ентонија Блинкена Дохи, током које је од Катара затражено да преиспита односе са Хамасом, укључујући и протеривање лидера те организације из Дохе.
Како се дипломатски извори дојавили Вашингтон посту, преиспитивање односа Катара и Хамаса наћи ће се на дневном реду тек када Доха оконча шатл-дипломатију усмерену ка ослобађању заточеника на обе стране – нешто више од 200 Израелаца које је Хамас отео 7. октобра и за сада непознатог броја Палестинаца из израелских затвора.
Блинкен се у Дохи састао са катарским емиром, шеиком Тамимон бин Хамадом ел Танијем, који је у протеклих неколико година преузео улогу кључног посредника у читавом низу проблема са којима се САД суочавају у овом региону, укључујући договоре са талибанима, преговоре са Ираном око нуклеарног програма, те на концу палестинском питању.
Палестински лидери, који су због утицаја Дохе некако зауздавали ривалитет између Хамаса и Фатаха, део поштовања према катарском емиру заснивају на чињеници да ова држава већ годинама у палестинске територије упумпава милионе долара вредне донације, којима се обезбеђују дистрибуција енергената, плате тамошњих локалних службеника и храна за најсиромашније.
Катар је са шест милиона долара помогао и изградњу стадиона названог „Доха“ у граду Сахнин на северу Израела с већинским арапским становништвом, на којем игра Бнеи Сахин, једини успешан фудбалски клуб у којем заједно играју Израелци и Палестинци.
У последњој оваквој акцији катарске дипломатије, испословано је пуштање пет америчких затвореника из иранских затвора у замену за одмрзавање шест милијарди долара, који су после једног од бројних пакета санкција Техерану остали заробљени у Јужној Кореји. Катару је, у том сложеном договору, припала и улога арбитра на који ће се начин тај новац, када прође рат у Гази, користити.
Дипломатски престиж Дохе, који драматично превазилази површину ове земље, део утицаја дугује и присуству и око 8.000 америчких војника смештених у бази „Ал Удеид“ у Дохи.
Њихов број претходних година био је 10.000, али је постепено смањиван у складу са стратегијом администрације Џозефа Бајдена да се снаге са Блиског истока прераспореде према озбиљнијим претњама – Русији и Кини.
Америчка база у Катару „Ал Удеид“ последица је компликованих импликација које су на овај регион имали напади Ал Каиде на Њујорк и Вашингтон 2001. године. Након 11. септембра америчке снаге су се једноставно из Саудијске Арабије преселиле у суседни Катар, пошто су им катарске власти за више од милијарду долара изградиле нову базу у Дохи.
Катарски извори наводе да је, током година, на изградњу комплекса „Ал Удеида“ потрошено пуних осам милијарди долара, после чега је Доха постала центар сложене дипломатије између Запада и различитих „отпадничких“ режима и организација из региона.
Раде Мароевић
Извор: РТС
