Trijumf antikineske opcije na predsedničkim izborima na Tajvanu

Danas su na Tajvanu održani predsednički i parlamentarni izbori, a posebna pažnja domaće i strane javnosti posvećena je izborima za lidera tog pacifičkog ostrva, budući da na njemu predsednik služi i kao vrhovni komandant, te parlamentu predlaže premijera.

Sa oko pet i po miliona glasova građana vodi kandidat vladajuće Demokratsko-progresivne partije (DPP) Laj Čingde, i mada brojanje glasova nije završeno, on je nedostižan za svoje protivnike, zbog čega je jasno da će on biti taj koji će predvoditi Tajvan u naredne četiri godine.

DPP je partija koja je koja vlada ostrvom već osam godina i koja vodi izrazito antikinesku politiku u smislu da naglašava de fakto nezavisnost Tajvana, radi na jačanju vojnih i političkih veza sa Sjedinjenim Američkim Državama i njenim saveznicima, na umanjivanju zavisnosti od tržišta matice Kine, te naglom jačanju sopstvenih vojnih kapaciteta i sposobnosti u svrhu odvraćanja Kineske narodnooslobodilačke armije.

Laj Čingde, po profesiji stručnjak za javnu higijenu, je šef DPP i do sada je služio kao premijer i potpredsednik Tajvana.

Na dužnost predsednika trebalo bi da stupi 20. maja, kada će sa te funkcije sići sadašnja predsednica Caj Ingven.

Put u oružani sukob? 

U Istočnoj Aziji u susret izborima na Tajvanu, bez obzira na nacionalnost, politički komentatori su bili jednoglasni u oceni da bi pobeda kandidata najveće opozicione partije Kuomintang Hou Juija dovela do ublažavanja političkih i vojnih tenzija između Tajpeja i Pekinga, dok bi trijumf kandidata DPP-a verovatno značio nastavak politike naoružavanja, insistiranja na nezavisnosti Tajvana od Pekinga i dalje nastojanje da se smanji ekonomska zavisnost tog pacifičkog ostrva od matice Kine.

Štaviše, američki politikolozi i mediji razvijali su teoriju da bi Lajova pobeda, naročito s obzirom na njegove izjave u prošlosti u kojima je isticao shvatanje da je Tajvan nezavisna država, mogla da isprovocira vojnu intervenciju Kine, jer ona ubrzano razvija svoje pomorske i vazdušne snage te već poseduje potencijal da uprkos američkom vojnom prisustvu u regionu opkoli Tajvan i  nanese mu težak vojni udarac.

Američki mediji s tim u vezi često citiraju i izjavu kineskog predsednika Si Đinpinga datu tokom kongresa Komunističke partije Kine 2022. da se njegova država neće odreći sile u nastojanju da zaštiti Tajvan, te spekulišu o navodnim posebnim ličnim motivima kineskog lidera u vezi tog ostrva, jer je on u mladosti služio kao zamenik gradonačelnika Sjamen, urbanog centra u provinciji Fuđijen, koji se nalazi na obali Tajvanskog moreuza i gleda u ostrva Kinmen, koja se nalaze na samo desetak kilometara od kineske obale ali administrativno pripadaju Tajvanu.

I dok su te spekulacije verovatno preterane, budući da bi Pekingu najviše odgovarala mirna reintegracija Tajvana u ustavni sistem Kine, što i sama vlada te zemlje često naglašava, istina je da će još četiri godine vlasti DPP-a dalje oslabiti ekonomske i kulturne veze sa maticom i produbiti svest građana ostrva kao Tajvanaca, a ne etničkih Kineza, odnosno, u njima ojačati želju za punom političkom nezavisnošću od matice.

Otud, pojedini analitičari u regionu, koji ne prihvataju američku tezu o agresivnosti vlade u Pekingu i kineskom imperijalizmu, već istu vide kao racionalnog i suzdržanog aktera, brinu da bi shvatanje da se Tajvan pod DPP sigurno udaljava od matice u pogledu identiteta i u ekonomskom smislu ipak mogao navesti kineski vrh na brzopletu vojnu reakciju.

Nastavak stare politike

Budući predsednik Laj, koji je između ostalog izjavljivao da njegovo ostrvo ne mora da zvanično proglasi nezavisnost jer je već nezavisno, očekuje se, nastaviće politiku sadašnje predsednice Caj, koja od svog stupanja na čelo ostrva radi na stimulisanju tajvanskih preduzeća da više ulažu u zemlje jugoistočne i južne Azije, poput Vijetnama, Tajlanda i Indije, kako bi se Tajpej bolje pripremio za odupiranje eventualnim kineskim ekonomskim pritiscima.

Više od milion Tajvanaca živi u matici Kini, gde radi preko 5.300 tajvanskih kompanija. Više od 50 odsto spoljne ekonomske razmene tog ostrva sa 23 miliona stanovnika otpada na Kinu. Zato vlasti u Pekingu imaju puno poluga kojima mogu da utiču na tajvansku ekonomiju: od uvođenja visokih carina, zabrane uvoza tajvanskih proizvoda, do pritisaka na tajvanske kompanije koje rade u matici.

Laj će, verovatno, nastaviti i politiku kupovine velike količine američkog naoružanja, te sprovođenje skupog domaćeg projekta za izgradnju podmornica, kao i druga ulaganja u vojnu industriju, poput razvoja protivbrodskih raketa i projektila dometa oko hiljadu i po kilometara koji mogu da dosegnu duboko u kinesku teritoriju.

Njegovom izboru u velikoj meri je doprinela razjedinjenost opozicije, jer Kuomintang i mlada Tajvanska narodna partija (TNP) nisu uspeli da se dogovore da na izbore izađu sa zajedničkim kandidatom.

Vođa TNP, Ko Venđe, koji sebe vidi kao alternativu višedecenijskom dvopartijskom sistemu u kojem su se Kuomitang i DPP smenjivali na vlasti prosečno svakih osam godina, osvojio je preko tri i po miliona glasova.

On je tako udaljio Kuomintang, koji zagovara detant sa Pekingom i produbljivanje ekonomskih i kulturnih veza sa maticom, od svog cilja – povratka na vlast i ublažavanja vojnopolitičkih tenzija u Tajvanskom moreuzu.

I dok, istorijski gledano, pobeda kandidata DPP-a na Tajvanu po pravilu dovodi do pada vrednosti deonica i slabljenja tajvanskog dolara zbog strahovanja poslovnog sveta od političkih i ekonomskih tenzija u odnosima sa maticom Kinom, jasno je da Lajev trijumf znači da stanovništvo tog ostrva u principu odobrava kurs insistiranja na nezavisnosti od Pekinga, jer su odnosi sa maticom krupno pitanje koje zaista ima uticaj na to kako građani Tajvana glasaju.

Ono što daje nadu da bi taj kurs mogao da bude blaži nego za vreme osmogodišnje vladavine predsednice Caj Ingven je to što je DPP na današnjim izborima izgubila većinu u parlamentu, što bi, u zavisnosti od toga kakve će koalicije biti oformljene, Laju moglo da oteža sprovođenje politike u vezi vojnog budžeta i drugih pitanja koja se tiču odnosa sa maticom.

Ilja Muslin

Izvor: RTS