Пише: Атанас Ступар
Сигурно сте чули за изреку „Не треба плакати за просутим млијеком“ али можда нијесте знали да се 11. април слави као дан просутог млијека. Тога дана људи се опуштају у складу с наведеном пословицом. Престају да жале за оним што се догодило а промијенити се не може. Заборављају на недаће и проблеме. Опраштају сопствене и туђе грешке. Ратосиљају се беспотребних кајања, брига, љутњи, нервоза. Април је далеко а и када дође тај његов једанаести дан питање је хоћемо ли бити још плачљивији због просутог млијека историје која нас је подњивила или ће зрнце разума превагнути.
Ових дана свједочимо стварном просипању млијека. Пред очима нам отиче млијеко у великом млазу. Уживо гледамо како су огромно вријеме, новац и труд потрошени узалуд.
Надуго послије сцене просипања млијека због немогућности откупа Влада нас је обавијестила да је проблем привремено ријешен прерадом млијека у јогурт. Јогурт има дужи рок трајања а цијена ће му бити иста као и млијеку. Ето неког симболичног добитка за статистику потрошачке корпе.
Никола Јовић: Зашто су дешавања у Србији супротна од Мајдана у Украјини 2014.
Умјесто да просипамо млијеко или га прерађујемо у јогурт можда смо се могли сјетити сира. Сир има најдужи рок трајања а и заштитили смо га заједно с пршутом као препознатљиви државни бренд. Производимо Његушки, Пљеваљски, Кучки, Дурмиторски, Колашински, Грбаљски, Морињски сир…
Сви ти сиреви дјеца су истог млијека. Заслужили су једнаку пажњу министарства пољопривреде. Брендове треба подржати и у пракси а не само током пропагандно туристичких манифестација.
Кад боље размислимо можда би решавању проблема нашег просутог млијека могла помоћи повећана производња сира, павлаке, сладоледа, путера ..
Прекрижимо путер. Путер је био узрок највећих свађа у Европској Унији а Црна Гора се спрема да уђе у Унију тихо, без изазивања свађе са било којом чланицом поготово не са оном сусједном.
Подсјетимо се како се Европска Унија свађала око непросутог млијека. Како је дошло до рата између произвођача млијека и “путераша”?
Због заједничке пољопривредне стратегије, због субвенција и гарантованих цијена млијека пољопривредним произвођачима Европска унија се седамдесетих година прошлог вијека суочила са огромним залихама путера произведеног из непросутог млијека. Вишак путера се претворио у “Планину путера” (butter mountain). Европска Унија је организовала специјализоване комисије које су се бавиле вишком путера. Вишак путера је из прехрамбено-економског прерастао у политички проблем. Док се Европска администрација састајала и расправљала о непросутом млијеку Планина путера је расла. Простије речено непросуто млијеко је доказало да медаља има два лица баш као и батина два краја.
У Европи се производило много више млијека него што је тржишту било потребно. Млијеко се није просипало. Прерађивано је у путер. Складиштења вишкова путера проузроковало је нове проблеме и трошкове. Управљање залихама путера додатно је закомпликовало ствари. Расходи због непросутог млијека односно вишка произведеног путера попели су се на неколико милијарди еура. Порески обавезници су оптуживали администрацију за лоше вођење пољопривредне политике. Пољопривредни произвођачи широм Европе били су све више и више угрожени.
Никола Јовић: Зашто су дешавања у Србији супротна од Мајдана у Украјини 2014.
Како су европски политичари ријешили нагомилане проблеме? Духом и оруђима бирократије. Склапани су тајни договори о извозу и увозу путера. На сцену је ступила корупција као неизбјежна пратиља милионски вриједних послова. Долазило је чак и до пласмана покварених производа…Све у свему биле су потребне године и године да би се Европа изборила са својом Планином путера.
Што да ради мала Црна Гора са својим мајушним језерцетом млијека које је у фази формирања. Хоће ли јој помоћи просипање млијека или претварање млијека у јогурт? Тешко. Са својом малом економијом и пољопривредом уз поглавља које треба испунити на путу ка Европској Унији Црна Гора мора што прије престати плакати за просутим млијеком. Црна Гора треба да почне плакати за кравама којих ће бити све мање и мање.
А када је стоке и обрадивих пољопривредних површина све мање и мање то упућује да Влада не води добро политику и да јој је министарство пољопривреде нефункционално и сувишно. Мало подробнија анализа показала би да и у другим секторима има потпуно сувишних министарстава и да је нужно извршити реконструкцију владе. С друге стране свака па чак и она најмања интервенција на смањењу гломазног Владиног апарата довела би до поремећаја крхке коалиције. Распад коалиције би увео Црну Гору у много веће проблеме од ових које тренутно има. Ето дакле још једне потврде да не треба плакати за просутим млијеком.
Просула је Црна Гора много важније ствари. Просула је природне и људске ресурсе, производне капацитете, развојне програме, коректне међуљудске односе и повјерење, комшијске слоге и договоре све свађајући се да ли је у одређеним историјским периодима црногорско млијеко било бијело или црно.
Тек када схвати да за просутим млијеком историје која нас је подњивила, било оно бијело или црно, не треба плакати Црна Гора ће добити шансу да крене напријед.
