Пише: Гојко Влаовић
Одлуком америчке администрације од поноћи по локалном времену у тој земљи на снагу ступају царине на све производе из увоза, па тако и за робу из Србије у износу од 37 одсто. Тарифе које Вашингтон намеће Београду су највише у односу на све друге државе у региону.
Извоз из наше земље у САД није велики и прошле године је износио око 620 милиона евра. Највише се извозе гуме за аутобусе и камионе, гуме за путничка возила, делови за моторе, муниција, храна за псе и мачке, битумен за ролне за изолацију. Без обзира на релативно малу спољнотрговинску размену са Сједињеним Државама упућени истичу да ће пословање наших фирми које су оријентисане ка том тржишту трпети последице.
Производи које извозе у Америку ће због царина поскупети што ће довести и до мање продаје. Добра вест је та да негативни ефекат царина неће бити тренутан, јер ће америчким фирмама бити потребно одређено време да достигну потребну производњу како би надоместиле робу из увоза оптерећену новим тарифама.
Србија прошла најгоре у региону
Царине на увоз робе у Сједињене Америчке Државе су иначе прописане за чак 180 земаља света, али нису у истом износу за све.
Ниже царинске стопе, него за Србију, Трампова администрација је одредила за Босну и Херцеговину 35 одсто, Северну Македонију 33 одсто, Хрватску 20 одсто, док за Црну Гору, Албанију и Косово стопа износи 10 одсто. Царинска стопа за земље Европске уније је 20 одсто, Велику Британију 10 одсто, Јапан 24 одсто, Индију 26 одсто, Јужну Кореју 25 одсто, Тајланд 36 одсто. За Израел је одређена царина у износу од 17 одсто, Швајцарску 31 одсто, Јужну Афтику 30 одсто.
Вишу стопу царине него Србији, САД су увеле само за пет земаља Лаос 48 одсто, Мадагаскар 47 одсто, Вијетнам 46 одсто и Шри Ланку и Мјанмар, по 44 одсто.
Увођење царина отежава извоз производа од челика и алуминијума из наше земље на америчко тржиште, иако он није велики по обиму. Кинеска ХБИС група, у чијем власништву је смедеревска железара, када је реч о укупној производњи највише извози у земље Европске уније, попут Италије, Пољске и Бугарске а не у САД те је увођењем царина оштећена у знатно мањој мери од великих играча којима извоз на америчко тржиште доноси високе профите.
Колико су америчке царине у блиској прошлости утицале на српске фирме, илуструје пример ваљаонице алуминијума из Севојна “Импол севал”, у словеначком власништву. Тако је 2019. године из Србије у САД извезен алуминијум у вредности од 20,8 милиона евра, или 8.200 тона да би након увођења нових царина 2020. године пао на око два милиона евра. Иако не треба занемарити ни поремећене ланце снабдевања због ковида у 2020. и генерално смањење трговинске активности, оно што је индикативно када су америчке царине у питању је и то што су САД 2019. биле треће тржиште за извоз алуминијума из Србије, док су у 2020. биле 19. по величини.
Индиректна штета далеко већа од директне
Оно што је индикативно, а на шта упозоравају екомомски експерти, је то да ће индиректна штета по нашу привреду због увођења нових Трампових тарифа бити далеко већа од директне. Ниаме, на снагу ступају и царине у износу од 25 одсто на увоз аутомобила и ауто-делова у САД. То ће отежати планирани пробој електричног аутомобила “фијат панда” на америчко тржиште, а компоменташке фирме у Србији које производе ауто-делове за наручиоце у Европској унији ће добијати мање наруџби што може да се одрази на њихово пословање и број радне снаге.
Аутомобилске компаније из Европе су на америчком тржишту присутне у значајној мери, а Трампове царине ће њихова возила учинити скупљим од оних које производи америчка конкуренција. То ће узроковати и смањење производње, што ће утицати и на пословне активности компоненташких фирми које раде у Србији.
Оно што забрињава је и то што је у Србији присутан одређен број фирми из Сједињених Америчких Држава које сада долазе у ситуацију да преиспитају обим свог пословања на нашим просторима. Наиме, због увођења царина оне могу да у знатно мањој мери буду заинтересоване за инвестиције, а могуће је и да ће услед повећања трошкова пословања почети да размишљају и о смањењу радне снаге што би за Србију свакако било прилично болно.
Иако стручна јавност наводи да је тренутна ситуација прилично лоша провејава нада да ће Америка неспоразуме са својим великим трговинским партнерима ипак решити за преговарачим столом, чак и ако царине у одређеном периоду и буду на снази.
Угрожене компанијама чији је извоз доминантно везан за америчко тржиште
Помоћник директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије Бојан Станић за НИН каже да ће увођење царина негативно утицало на извоз робе из Србије у Сједињене Америчке Државе јер она тиме постаје мање конкурентна на том тржишту.
“Прошле године извоз из Србије на глобалном нивоу износио је 29 милијарди евра. Извоз у САД је пак био 620 милиона евра. Дакле, из изнетих података се може констатовати да наш извоз у ту земљу није велики али увођење царина свакако би нанело одређену штету компанијама чији је извоз доминантно везан за америчко тржиште”, објашњава наш саговорник.
Према његовим речима, у случају да велики трговински партнери САД на Трампове царине одговоре реципрочним мерима сви у свету били на губитку.
“То би довело до додатног заоштравања када је реч о глобалној трговини, с обзиром на то да су САД након избора Трампа за председника већ повећавале царине на увезену робу из појединих земаља. Епилог је поскупљење производа, до чега би између осталог дошло и на америчком тржишту. Проблеми са којим се, због увођења царина, може суочити америчко друштво су и повећање стопе незапослености и инфлације као и пад привредног раста”, наводи Станић.
Економиста Александар Стевановић за НИН каже да ће веће царине поскупети производе које фирме из Србије извозе у САД што ће довести до мање продаје а самим тим и зараде.
“Са друге стране, тарифе које уводи Вашингтон изазваће реципрочан одговор земаља погођених њима. То ће довести до смањења обима америчког извоза у Европу, али и прилике за привреднике у Србији да понуде јефтинију робу од оне која долази из Америке, и на тај начин пронађу своје место на тржишту и тако надокнаде штету претрпљену увођењем америчких царина”, објашњава наш саговорник.
С обзиром на то да би увођење царина изазвало раст цена у САД и изузетно негативно се одразило на куповну моћ потрошача, Стевановић не верује да Трамп ту меру сматра трајним решењем већ да је то његов тактички потез како би трговинске партнере приволео на решења за које сматра да су у интересу америчке економије и потрошача.
“Извесна је могућност да Трамп на овај начин градећи за себе позицију моћи кроз претње о увођењу царина покушава да издејствује преговоре у којима би инсистирао да трговински партнери САД не прибегавају мерама ометајућим по конкурентност америчких производа. Слободна трговина је најбоље решење за цео свет, па тако и за Сједињене Државе те ће се упркос проглашењу царина у једном тренутку морати ићи ка компромису”, наводи Стевановић.
Српска привреда ће претрпети губитке, како директне тако и индиректне
Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић за НИН каже да Трамп увођењем царина покушава да обезбеди уступке појединих земаља које ће бити суочене са њима.
“Сједињене Државе вешто користе то што су самодовољне када је реч о сировинама и производњи и сходно томе могу да спроводе изолационистичку политику. Увођење царина јој обезбеђује да у замену за њихово укидање од неких земаља тражи одређене уступке”, истиче наш саговорник.
Савић додаје да ће српски извоз због увођења царина претрпети губитке, како директне тако и индиректне.
“Царине ће погодити фирме из Србије које извозе на америчко тржиште без дилеме. Међутим, српска привреда ће трпети и на тај начин што ће се смањити пословне активности фирми произвођача компоненти за компаније из Европске уније које су са својим производима у великој мери присутне на америчком тржишту. Увођењем царина оне неће више бити конкуренте у односу на америчке произвођаче па ће и мање производити што аутоматски значи и мањак посла и зараде за компоненташке фирме у нашој земљи”, истиче Савић.
Извор: НИН
