Četiri optužnice, četiri sudska postupka protiv bivšeg predsednika – dobra besplatna reklama
Za Belu kuću snage se odmeravaju još od 1788/89, a nikada se ranije nije dogodilo da je kandidat poput Donalda Trampa, bio on dobar ili loš, svakodnevno na svačijim usnama. I to besplatno, bez potrošenog ijednog dolara. Upravo je sada takav slučaj, uoči šezdeseti predsedničkih izbora, zakazanih za narednu godinu.
Ankete tvrde da mu pravosudna buka, koju mnogi smatraju progonom, a i on to ističe na svakom koraku, i koja ima za cilj samo da ga po svaku cenu skloni s puta, ne šteti, već mu ide u prilog. To se, očigledno, odnosi na određene birače.
Nikada se ne sme zaboraviti da konsenzus u anketama ne treba tražiti negde drugde, već koristeći odgovarajući jezik, među onima koji su politički i ideološki bliski, a ne među onima koji se tome protive. To znači da ne treba ubeđivati nekoga sa strane ili nekoga ko je suprotnih shvatanja.
U konkretnom slučaju, Tramp se obraća onima, i to veoma velikom broju, koje je ne tako davno Hilari Rodam Klinton definisala kao „jadne”, ali koji zato svakako nisu izgubili pravo glasa. Bivši stanar Bele kuće je u tolikoj prednosti kao kandidat za republikansku nominaciju da može slobodno da odbije učešće u televizijskim debatama koje su, između ostalih predizbornih aktivnosti, započele za ostale kandidate. Mogao bi da se kandiduje za predsedničku funkciju čak i da je osuđen, pa čak i iz zatvora (kao što je Judžin Debs uradio 1920).
Pritom, Tramp se trudi da se jasno razlikuje od „patuljaka”, kako on predstavlja u svom razmatranju druge protivkandidate iz republikanske stranke, sa kojima je bolje da nema nikakvog posla. Profitabilna strategija u ovom trenutku jeste i u tome što među osam izazivača (sedam muškaraca i jedna žena) do sada na terenu nijedan ne izgleda dovoljno harizmatičan da bi mogao da mu se ozbiljno suprotstavi. To se i desilo sa dugo očekivanim, ali na kraju razočaravajućim, guvernerom Floride, Ronom de Santisom, koji je već u fazi opadanja popularnosti.
Tramp se sprema, sudeći sa sadašnje tačke gledišta, (a uzdajući se u buduću naklonost bogova, jer se stvari u politici mogu iznenada promeniti) uz „žonglirnje” od januara po poslaničkim klubovima, predizbornim skupovima i sudnicama, da bi se konačno suprotstavio omraženom Džou Bajdenu, koji je, po njegovom mišljenju, uzurpator. Sve to pod pretpostavkom da Bajdena zaista prihvate demokrate uprkos izrazito poodmaklim godinama života. Međutim, u nedostatku pravih protivnika za nominaciju, šta drugo očekivati u tom pogledu.
Zanimljivo je podsetiti se da ono što Tramp pokušava da uradi, da se vrati u „Izvršni dvorac” posle četvorogodišnje pauze, ima samo jedan istorijski presedan. Grover Klivlend je prvi put izabran 1884. godine, izgubio je 1888, ponovo je pobedio 1892. i stoga je zvanično naveden i kao dvadeset drugi i kao dvadeset četvrti predsednik Sjedinjenih Država. Tramp je kao tajkun bio četrdeset peti šef Sjedinjenih Država, i želi da ga u budućnosti pamte kao četrdeset sedmog.
Autor je stručnjak za američke izbore, počasni predsednik Fondacije Italija–SAD
Mauro dela Porta Rafo
Prevod: Aleksandra Damnjanović D’Agostino/Politika
