Arnaut Pavle je povratkom u svoje rodno mesto, početkom 18. veka, započeo niz događaja koji će rezultirati strahom i panikom
Turska Srbija i pogranične teritorije Austrijskog carstva na kojoj je živeo srpski živalj početkom 18. veka nije bilo sigurno mesto. Neprekidni sukobi Zapadne Evrope i Osmanlija, rezultiralo je smrću mnogih – na obe strane. Tu nije bilo mnogo mesta za nešto što je lepo ili uzvišeno, ili za obrazovanje. Na ceni su bili ratnici, a među narodom je vladalo sujeverje.
Arnaut Pavle se vraća u rodni kraj
Nakon službe u Grčkoj i na Kosovu u turskoj Srbiji, 1725. godine, Arnaut Pavle se kao iskusan vojnik vratio u svoj rodni kraj. Sticajem okolnosti on se nalazio na granici između – u tom trenutku – istoka i zapada, hrišćana i muslimana, u selu Medveđi kraj Trstenika. Početak je delovao kao i većina drugih u tom periodu, brzo je sebi našao ženu i postao hajduk koji brani svoje selo.
Međutim, Arnaut Pavle je imao problem koji ga je proganjao još od službe u Grčkoj. Stoga je rešio da svoju dušu olakša i ispriča ženi kako je tamo imao susret sa vampirom koji ga je pratio sve do Kosova – gde ga je ubio, ali i da je sproveo niz rituala kako bi se zaštitio. Otvorio je njegov grob naknadno i spalio ga – prema nekim verzijama mu je odrubio glavu i probo kocem, pojeo zemlju ispod koje je ležao vampir i rešio da se brže-bolje vrati među svoje.
Pavle se „povampirio“
Ne zna se kada je tačno smrt rešila da dođe po Pavla, ali veruje se da se to dogodilo negde između 1725. i 1727. godine. Pao je sa velike visine i vrlo brzo izdahnuo. Izvori navode da je po svim hrišćanskim običajima sahranjen u porti lokalne crkve i verovatno je da su u tom trenutku svi misili kako su se zauvek oprostili od Arnauta Pavla.
Sve dok jedan po jedan, svedoci nisu počeli da prijvaljuju kako ih noću posećuje i davi. Svi oni dobili su simpome neke nepoznate zaraze, te su pali u groznicu. Par dana posle i svi su bili mrtvi. Starešine u selu su onda naredile da se njegova grobnica otvori, telo probode kocem i spali, a da se isti postupak ponovi i sa žrtvama.
Ali kada su se svi okupili oko njegovog groba i otvorili ga, jeza je prostrujala njihovim telima, a strah se uvukao u njihove kosti. Krv mu je tekla iz očiju, usta, nosa i ušiju, nokti i kosa su mu narasli. Brzo su zgrabili kolac i čekićem ga zarili u srce, svedoci su navodno kasnije pričali da je u tom trenutku ispustio bolan krik. Baklje su potom bačene na njega i seljani su konačno pomisli kako mogu mirno da spavaju.
Novi misteriozni slučajevi i dolazak austrijske uprave
Godine su prolazile i činilo se da su svi zaboravili na slučaj Arnauta Pavla. Sve dok 1731. godine ponovo nisu počeli da umiru ljudi – tačnije njih 17, a neko se setio da je prva od njih, 60-godišnja Milica, jela teletinu čiju krv je nekada pio spomenuti hajduk. Narod je opet upao u paniku i počeo je da sprovodi svoje „stare“ mere predostrožnosti.
Austrija je naredila da se u selo pošalje komisija sačinjena od stručnjaka, koju je predvodio komesar Johanes Flikinger. Čim su došli otvorili su nekoliko grobnica žena i dece uz dozvolu starešina. Zaključak: njihova tela se raspadaju. Ali, kod ostalih, situacija je bila zbunjujuća: njihova tela kao da nisu trulila, a kosa i nokti kao da su narasli, dok su im lica bila rumena i debeljuškasta.
Zatečen onim što je video komesar Flikinger je naredio da im se odseku glave i da se spale. Potom je poslao izveštaj nadređenima u Beču, koji je na kraju završio i u mnogim novinama. Debata oko postojanja vampira je pokrenuta, a mnogi su ovaj i druge slične slučajeve našli kao inspiraciju za romane.
Naučnici danas veruju da su smrtni slučajevi bili povezani sa kolerom, koja je tada bila nepoznata lekarima, ali je već počela sa istoka da se širi na zapad.
Izvor: National Geographic Serbia
