Osam godina borbi, četvrt miliona mrtvih i opšta glad. U Jemenu se posle šestomesečnog prekida vatre nastavio rat koji preko svojih piona zapravo vode Iran i Saudijska Arabija. Ima li nade da se uskoro završi?
Posle šest meseci prekida vatre, zvanično su ponovo u ratu dve sukobljene strane u Jemenu – šiitska grupa Hutijevaca koju podržava Iran i međunarodno priznata sunitska vlada koju podržava Saudijska Arabija.
Time sukob, koji su Ujedinjene nacije proglasile najgorom humanitarnom katastrofom na svetu, ulazi u osmu godinu.
Na pitanje koga smatra odgovornim za neuspeh pregovora između Hutijevaca i jemenske vlade, Šveđanin Hans Grundberg, šef specijalne misije Ujedinjenih nacija u Jemenu diplomatski je odgovorio: „Cenim stav Vlade Jemena da se pozitivno angažuje na mom predlogu.“
Razgovori su imali za cilj produženje primirja za još šest meseci, međutim, prema izvorima iz Ujedinjenih nacija, Hutijevci nisu bili voljni da naprave dalekosežne ustupke, za razliku od međunarodno priznate vlade.
U stvari, pobunjenici su počeli raketiranje u roku od nekoliko minuta nakon završetka nedavnog primirja — koje je bilo na snazi od 2. aprila i završeno je u ponoć 2. oktobra.
Otvorene pretnje
Za jemensko-američku analitičarku Fatimu Abo Alasrar, naučnicu vašingtonskog Instituta za bliskoistočni razvoj, očigledno je da je „paravojska Hutijevaca koju podržava Iran favorizovala povlačenje iz procesa i povratak nasilju (…) pošto nisu podstaknuti da dele vlast“, napisala je ona u tekstu za sajt istraživačkog centra.
Štaviše, Hutijevci odjednom otvoreno govore o uživanju podrške Teherana, što znači novu političku i vojnu strategiju. „Teheran je dugo poricao ulogu u podršci Hutijevcima uprkos dokazima o suprotnom“, rekla je Alasrar za DW, dodajući da pobunjenička grupa „sve glasnije govori o svom odnosu sa Iranom“.
Snažnija pozicija ove paravojske u Jemenu dodatno se podvlači saopštenjem, koje je na Tviteru objavio jedan od portparola grupe nekoliko sati nakon završetka primirja. U poruci je na arapskom jeziku navedeno da su Hutijevci dali naftnim kompanijama u Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Emiratima priliku da „regulišu svoj status i odu…“
Za Jensa Hajbaha, istraživača na Institutu za bliskoistočne studije GIGA sa sedištem u Hamburgu, ovo eksplicitno upozorenje moglo bi da znači najveću moguću uzbunu za odbrambeni sistem Saudijske Arabije.
„U svetlu povećane međunarodne važnosti Saudijske Arabije kao dobavljača nafte, Hutijevci su izrekli najveću pretnju za kojom su u ovom trenutku mogli da posegnu“, rekao je on za DW.
Upozorenje nee proći nezapaženo u Rijadu jer su u martu ove godine napadi na naftna postrojenja u Saudijskoj Arabiji za koje su odgovorni Hutijevci pokazali vojnu ranjivost kraljevine.
Rat u Jemenu počeo je 2014. godine. Hutijevci – nazvani po svom pokojnom lideru Huseinu Badredinu al Hutiju – tada su osvojili sever Jemena, uključujući tadašnju prestonicu Sanu sa međunarodnim aerodromom i važnu luku El Hudaidu na zapadu zemlje.
Sukob je eskalirao godinu dana kasnije, kada je Saudijska Arabija, kao predvodnik sunitske koalicije, intervenisala u korist međunarodno priznatoj vladi u novoimenovanoj prestonici Adenu. Nije tajna da se na rat gleda kao na rat pijuna kojima zapravo upravljaju šiitski Iran i sunitska Saudijska Arabija.
Kako do izlazne strategije?
Međutim, imajući u vidu da rat u Jemenu traje već osmu godinu, a da vojno rešenje još uvek nije na vidiku, nije iznenađenje da je Saudijska Arabija sada manje voljna da nastavi borbu protiv Hutijevaca, rekao je za DW Adnan Tabatabai, izvršni direktor istraživačkog centra CARPO sa sedištem u Bonu.
„Saudijska Arabija želi da okonča rat u Jemenu što je pre moguće iz bezbednosnih i ekonomskih razloga“, rekao je on i dodao da se od 2015. pokazalo da je nemoguće ukloniti bezbednosnu pretnju iz severnog Jemena vojnom operacijom. Rat u Jemenu takođe ima negativan ekonomski efekat na ambicioznu sunitsku silu.
„Rat generiše visoke troškove i čak podriva međunarodnu privlačnost ambicioznih megaprojekata kao što je grad budućnosti Neom, što dovodi do opadanja zainteresovanosti međunarodnih investitora“, rekao je Tabatabai i dodao da „ovo rezultira spremnošću Rijada da razgovara sa Iranom“.
Međutim, trenutni nemiri u Iranu, koji su usledili nakon smrti jedne devojke koju je moralna policija privela zbog „neprimerenog“ nošenja hidžaba, doveli su do globalnog pritiska na režim. „To povećava nepredvidivost mirovnog procesa u Jemenu jer Hutijevci i Iran imaju zajedničke interese u vođenju rata“, rekla je Fatima Abo Alasrar za DW.
Jemen: ogromna ljudska cena
Dok je proteklih šest meseci prekida vatre donelo olakšanje u vidu značajno smanjenih vojnih aktivnosti i povećanja međunarodne pomoći avionima i brodovima, sada će se verovatno pogoršati situacija za stanovništvo ratom razorene zemlje.
Prema ovogodišnjem Svetskom izveštaju UN, rat je izazvao smrt skoro 250.000 ljudi, dok je četiri miliona ljudi interno raseljeno, a oko polovina stanovništva suočava se sa nesigurnim snabdevanjem hranom.
Međutim, za odlučujuće regionalne igrače, jemenska humanitarna katastrofa izgleda nije faktor vredan pažnje.
„Bezbednosna pitanja u Saudijskoj Arabiji i Iranu biće jedini odlučujucći faktor za mogući kraj sukoba u Jemenu“, rekao je Adnan Tabatabai za DW. „Naime, čim obe strane zaključe da bi im bilo bolje da okončaju ovaj sukob, obavezaće se na novi prekid vatre.“
Izvor: dw.com/sr
