Ако је партијско кормило држао само један човјек, није ни фер да оде сад кад су се закуцали у санту леда
Има у филму о Бору Мирановићу једна дирљива сцена. Боро презентује свој исковани мач, тежак, оштар и свемоћан. У жељи да истакне и мач и себе, епски надахнут, Боро устврди како тим мачем може чак и наконвањ да пресјече на пола. Каже, може као од шале, а сад би вјероватно рекао “piece of cake”.
Али на потпитање зашто то не изведе, зашто не пресјече тај огроман и тежак наковањ на пола, Боро даје фантастичан одговор у духу најбоље еџит стратегије: “Жао ми наковањ!”. Дакле, може он то, лагано, али неће да чини штету. Остало је да му вјерујемо на ријеч.
Више се вјерује Бору на ријеч да може тим мачем да пресјече наковањ, него што се Милу вјерује да се повукао са мјеста предсједника ДПС-а. Чак је и Иван Вуковић најавио “оставку”, као да му је досадило да буде градоначелник, као да је сит свега. Дакле, свега неколико дана прије него што ће се предложити и изабрати нови градоначелник Подгорице, Иван који је упирао свим силама да продужи мандат, даје оставку. Лоше одглумљена представа.
Могу људи колико хоће да покушавају да славно оду. Али кад је већ касно, кад су све прилике пропуштене, њихов одлазак се претвара у комедију, јер превелика жеља да се представе као достојанствени и озбиљни, лако пређе границу неозбиљности.
Да је Ђукановић хтио да спаси ДПС, да је хтио да својој партији помогне, повукао би се пар дана након 30. августа. Нови, млађи и не толико укаљани људи могли су да преузму ДПС, па да се макар нешто промијени, а не само да се редизајнира лого и уради нова књига стандарда за дизајн.
ДПС је своју моћ црпио из лика Мила Ђ, а сад, када и ако кормило преузме Данијел Живковић, има да се зноји кад год му зазвони телефон, биће у фрци да није господин М. Јер, ајде мајчин сине кажи њему “не” након свих ових година које су почињале јануаром. Али Живковић дјелује као најбољи од свих најгорих ДПС насљедника и клонова. Један од ријетких који није испадао из кривина приликом појављивања у медијима. Добро је пазио што говори. Живковићу је највећа мана што је у ДПС-у, што није у некој другој партији, или макар својој новој партији. Остаје питање колико ће се питати у будуће.
Ако је партијско кормило држао само један човјек, није ни фер да оде сад кад су се закуцали у санту леда. Изгледа да је брод звани ДПС имао само један чамац за спасавање, чамац у који може да сједне само једна особа. Изгледа да то не капира нико осим досадашњег кормилара. Или можда то схватају, али не смију јавно да признају.
Следећи ко преузме кормило, има да звиждуће од среће као Mickey Mouse у првом црно бијелом цртаном филму, док вода лагано, али све више и више продире у бродске просторије. Отуда и чуди громогласан аплауз Милу приликом повлачења са функције предсједника партије. Сви аплаудирају великом поразу. Аплаудирају човјеку који их је у сигуран пораз одвео.
ДПС је настао као чедо Комунистичке партије. Из ДПС-а настао је СНП. Даље је СНП продуковао неколико партија. Неке су преживјеле, неке се боре и даље. Можда је вријеме да опет из ДПС-а крене нешто ново, јер, све и да ту не буде неког превеликог потенцијала, сам излазак људи из ДПС-а створио би толику прашину и пажњу медија да чак и кад би највећи аутсајдери изашли, било би то паметно грабљење пажње у правом тренутку.
Питање је има ли таквих одважника, јер, зна се одавно, да ко год је из ДПС-а изашао, није добро прошао. Зато ће ДПС трајати док посљедњи не угаси свијетло, или док потпуно не потону и не заглаве се у муљу политичког подморја Црне Горе.
Ђуро Радосавовић
Извор: Вијести
