Молим све кориснике Чиргићевог језика да га се досљедно придржавају, дакле, у складу са предвуковским јотовањем
Норма, колико знам, налаже сљедеће облике, као једино исправне, а који се не смију комбиновати у складу са поствуковском јотацијом (Неће Чиргић замјерити што немам кад да посложим примјере по азбучном реду):
ђечак, ђевојчица, ђед, ђевер, ђелатност, ђелотворан,
ђелтаник, ђетић, ђеловодник,
овђе, онђе, гђе, свуђе,
ћестењина, ћелохранитељ, ћеме,
пљесма (опционо и пљесна),
ђетињство, ђевојка, ћелисходан, ћелина (у смислу: цјелина),
ћелодневни (излет, на примјер), ћепаница (букова, храстова, то је свеједно),
ћевчица, ћерање, ћералица, поћерати, поћера,
ђело, ђеверуша,
шљеме…
и тако даље, и томе слично.
Немам оно слово *сј да адекватно наведем још примјера. Јасно је на које мислим.
Срдачан поздрав за др Чиргића. Надам се да ће ускоро испунити те законске формалности око избора у звање. Важно је да има знање. Него, што вели онај кондуктер из филма „Ко то тамо пева”: „Пропису су прописи”. И, ако може све то да заврши прије пописа.
Милован Урван
