Најновија дешавања око кинеске видео апликације ТикТок недвосмислено показују да је америчко друштво добрано загазило у параноју и анксиозност изазвану постепеним губитком статуса једине светске суперсиле. Чињеница да је ТикТок за само шест година рада успео да надмаши све технолошке гиганте из Силицијумске долине и да постане убедљиво најпопуларнија друштвена мрежа међу америчком омладином говори да је време америчког монопола над информатичком сфером одавно прошло.
Нација која је некада била позната по апсолутном вредновању личне слободе и такмичарског духа, која је фетишизовала предузетништво, либерални капитализам и слободно тржиште сада се окреће забрањивању такмаца кога није у стању да победи у отвореној, тржишној утакмици.
Немоћ коју је Америка испољила пред феноменом ТикТока открива слабост империје која је у слободном паду и која интимно осећа да снага њене имагинације и стваралачки потенцијали полако пресушују. Свидело се то некоме или не, свеже идеје и револуционарне иновације све чешће и све незадрживије долазе из Азије, то више не могу да порекну ни најзагриженији браниоци идеје западне изузетности попут британског историчара Нила Фергусона или америчког политиколога Френсиса Фукујаме.
А историја нас учи да када се тако нешто деси, када, шпенглеровски речено, живу културу замени стерилна љуштура цивилизације, онда обично остаје само батина, односно скуп забрана и притисака којима се очајнички жели задржати сопствена уздрмана доминација. Доњи дом америчког Конгреса изгласао је пре десетак дана да ТикТок мора у наредних шест месеци да пређе у америчко власништво или ће му бити онемогућено пословање у САД.
Ову протекционистичку меру мора да потврди и виши дом, амерички Сенат, након чега треба да је потпише председник Бајден, који је већ најавио да ће то и учинити ако се такав законски предлог нађе на његовом столу. Покретање процедуре за забрану ТикТока правда се безбедносним разлозима, односно чињеницом да преко ТикТока приватни подаци америчких грађана могу постати лако доступни обавештајним службама Кине, која се све више перципира у америчкој јавности као непријатељска сила.
У прилог овој тврдњи призива се и логика реципроцитета, односно чињеница да су и америчке друштвене мреже попут Фејсбука и Икса онемогућене да слободно функционишу у Кини.
Инсистира се такође и на негативном утицају ТикТока на америчку омладину јер су одређене научне студије показале да претерана изложеност овој апликацији изазива зависност, смањује когнитивне способности и угрожава ментално здравље, што се, уосталом, може тврдити за све друштвене мреже, независно од земље порекла.
Чини се ипак да прави разлози за овако изненадно и муњевито деловање (о забрани ТикТока прича се још од 2020) више имају везе са унутрашњом, али и међународном политиком.
Наиме, иако је у Представничком дому постигнут двопартијски консензус за забрану ТикТока, индикативно је да се бивши председник и садашњи републикански кандидат Доналд Трамп изјаснио против забране ТикТока, јер сматра да ће на тај начин само ојачати „Мета“ и „Гугл“, који, по њему, раде против интереса Америке. Занимљиво је да је пре четири године баш Трамп, као тадашњи председник и шеф читаве администрације, био један од главних заговорника забране ове „кинеске шпијунске апликације“, како је тада називао, али је изгледа у међувремену променио мишљење.
Чини се да је Трамп свестан да ће ТикТокови конкуренти сасвим извесно агитовати против њега на предстојећим председничким изборима, па се вероватно води логиком да „непријатељ његовог непријатеља“ може барем привремено постати његов пријатељ и савезник.
Постоје одређене тврдње које је недавно изнео „Волстрит џорнал“ да су представници ТикТока већ контактирали Трампов изборни штаб и ставили до знања да су спремни да додатно појачају његову видљивост и популарност на овој мрежи. Са ТикТоком и Масковим Иксом иза себе, Трамп би могао имати прилично јаку контратежу цензури и медијским нападима којима ће, баш као и у претходна два председничка избора, сасвим сигурно бити изложен.
Јасно је да приближавање америчких председничких избора и те како има везе са иницијативом за забрану ТикТока, јер апликација коју свакодневно користи 170 милиона Американаца делом и за информисање има огромну политичку тежину. Све израженија способност ТикТока да усмери и обликује политичке ставове младих Американаца није промакла ни Џонатану Гринблату, вођи произраелске лобистичке групе Антидефамациона лига (ADL), који је у више наврата оптуживао ТикТок да подстиче антисемитизам и мржњу према Израелу.
Чињеница да се на ТикТоку могу видети нецензурисани снимци апокалиптично разорених градова у појасу Газе и крваве палестинске деце како копају по рушевинама за лешевима својих најмилијих доста је наудила напорима произраелских лобистичких група да прикажу Израел као сасвим недужну жртву која има право на заштиту од тероризма, нарочито међу млађом популацијом.
У једном писму упозорења који је у новембру прошле године ТикТоку и америчкој јавности упутило 25 америчких конгресмена, махом из редова Републиканске партије, наведено је да је само у првом месецу рата у Гази хештег freepalestine на ТикТоку имао 946 милиона прегледа док је супротстављени хештег istandwithisrael имао само 55 милиона, из чега ваљда произлази да је у питању кинеско штеловање алгоритама у корист Палестинаца и Хамаса.
Ако узмемо у обзир чињеницу да је више од половине анкетираних студената и студенткиња између 18 и 24 године изјавило да има разумевања за поступке Хамаса, како је показало једно недавно истраживање спроведено на Харварду, онда је јасно зашто деловање ТикТока представља трн у оку јеврејског лобија, који први пут има посла са тако моћним медијским каналом на чије извештавање и уређивање није у стању да утиче.
Ако би ТикТок заиста био забрањен у Америци, чему ће свакако претходити жестока институционална и ванинституционална борба, ако треба и до Врховног суда САД, био би то сасвим извесно јак ударац за десетине милиона обичних Американаца који комуницирају преко њега и користе га за забаву и зараду, али још више би то наудило имиџу САД као земље слободе и отвореног друштва у коме су тржиште и конкуренција на њему светиња. Темељне вредности америчке демократије, које су се дуже од пола века извозиле у остатак света милом или силом, одавно су изневерене и напуштене у самој Америци, а овај најављени атак на принцип слободног тржишта могао би бити последњи ексер у ковчегу нечега што је некада давно називано америчким сном.
Марко Танасковић
Извор: РТ.рс
