Године 1929. објављен је антиратни роман „На Западу ништа ново“. Подсећамо на то и данас актуелно дело, поводом 125. годишњице рођења аутора, Ериха Марије Ремарка.
Ремаркова књига је портрет генерације која је напустила школу, еуфорично отишла на фронт и на крају страдала у убилачкој ратној машини. Први светски рат – почетком 20. века многи мушкарци заиста су чезнули за њим. Било је то време великих превирања и неизвесности. Технички напредак је одредио темпо – фабрике, аутомобили, нова научна открића. У патријархалном друштву се појављују пукотине, жене протестују против наметнутих улога и гласно захтевају већа права.
Старом је дошао крај, ново је дошло великом брзином, посебно погодивши свет мушкараца. Рат би, како су се надали, могао да буде „сила чишћења“ која ће зауставити промене. Радовали су се избијању рата у лето 1914. и чврсто веровали да ће до Божића поново бити код куће. Али, ствари су кренуле другим путем.
„Научили смо да је углачано дугме важније од четири тома Шопенхауера. Прво зачуђени, затим огорчени и на крају равнодушни, схватили смо да није важан дух, већ […] строга дисциплина.“
Свакодневица у рововима
Крвопролиће у рововима, ноћи под кишом граната и досада између два јуриша: све то на својој кожи доживљава млади регрут, Ремарков приповедач у првом лицу. Сензибилни ученик постаје тупо полубиће. „Један разводник (…) вуче за собом смрскано колено. Други иде ка месту за превијање држећи сопствена црева у рукама. (…) Суровост се може поднети, уколико јој се потчиниш, али убија ако о њој размишљаш.“
Светски успех
Ремарк је веома драстично описао ратна дешавања, иако је лично на фронту био веома кратко. Као ђак је мобилисан 1916. године, али је врло брзо рањен и пребачен у ратну болницу.
Тамо је слушао приче с фронта тешко рањених војника, правио белешке и од тога је касније настао његов светски познати роман. Али, како би популаризовао свој роман, Ремарк је тврдио да је све то сам доживео.
Роман На Западу ништа ново појавио се у књижарама 1929. године – и преко ноћи постао један од највећих успеха немачке литературе. Критичари широм света хвалили су дело као „пацифистичку оптужницу против рата“. Убрзо је и екранизован у Холивуду, а недавно још једном, веома успешно и у Немачкој.
Спаљен и забрањен
Роман је међутим сметао десничарима у Немачкој. Сматрали су да је бацио у блато успомену на немачке војнике. Након што су 1933. нацисти преузели власт, Ремаркове књиге јавно су спаљене и забрањене. Њихов аутор је пре тога емигрирао у Швајцарску.
Све до смрти, Ремарк је уживао имиџ пацифисте. Тек много година касније признао је да је одувек био аполитичан. Ерих Марија Ремарк је рођен 22. јуна 1898. у Оснабрику.
Родитељи су били досељеници из Француске. У Швајцарску је емигрирао 1933. Нацисти су забранили његова дела, а његови списи бачени у ватру. Од 1939. живео је у САД, а након рата наизменично у САД и Швајцарској. Умро је у Локарну 1970. године.
Извор: DW
