Један од великих духовника двадесетог вијека, био је и отац Горгије Витковић Светогорац. Отац Георгије је рођен 1920. године у Билећи, као Бранко Витковић. Основну школу завршава у Билећи са одличним успјехом, а потом се уписује на војно-машинску школу.
У Другом свјетском рату бива ухапшен и одведен у логор у Италији. Потом прелази у Француску. У Минхену, Њемачка, уписује електро-машински факултет на којем показује изванредне резултате. Ипак, рањен Христовом љубављу 1952. године напушта факултет и уписује теолошки институт Светог Сергија у Паризу. Већ тада се истиче својим тиховањем и молитвом, често и у ноћном зеленилу париских паркова. Упознаје чувеног подвижника Старца Софронија Сахарова, који је извршио огромни мисионарски рад у двадесетом вијеку. Под Старчевим утицајем проучава дјело његовог духовника оца Силуана Атонског.
1954. године одлази један краћи период у манастир Светог Саве Освећеног у Светој Земљи, а потом даље наставља ка Светој Гори, манастиру Хиландару. Још као искушеник, бива послат од светогорских стараца у пустињу, што је ријеткост. Није се штедио у задобијању Духа. Поред Старца Софронија бива удостојен упознавања и са Старцем Јосифом Исихастом и Спилеотом, од кога добија корисне духовне савјете, последњи надимак је добио по спиљама у којима се подвизавао. Старац Јосиф Исихаста је велики обновитељ исихазма на Светој Гори. Његови ученици су имали велики утицај свугдје по свијету, па и у Америци. Најпознатије духовно чадо Старца Јосифа је отац Јефрем Аризонски, који је изградио око двадесет манастира у Америци, превео многе Американце Православљу и наставио исихастичку традицију свога духовника.
Отац Георгије Витковић се упокојио у својој келији 1972. године, гдје је пронађено само мало суварака и понека кесица чаја. После откопавања његових Светих Моштију, могло се на њима видјети да је по светогорском начину тумачења угодио Богу својим подвигом. Дио Светих Моштију овога великога Божијег угодника се налази и манастиру Клисина.
Отац Георгије Витковић и више од пола вијека од свога упокојења призива многе душе Христу и како вријеме пролази то ће вјероватно бити све више, без обзира на његову одређену повученост за живота, али и након смрти. Можда та моћна тишина и највише открива да се ради о Христовом човјеку. Молитве Светог Георгија су нам све потребније у данашњем времену.
Свети угодниче Божији Георгије, моли Бога за нас.
Милош Лалатовић
