Толико људи из читавог региона, па и читаве планете, пружило је подршку Новаку Ђоковићу. Па ипак, нашао се један што је исписао читаву „студију” критикујући Ђоковића. Једино што није изненађујуће јесте да тај „глас савјести” долази из „душебрижног” пера Теофила Панчића.
Ако ико познаје Панчића нека му поручи да сви ми знамо зашто Ђоковић не може да уђе у Аустралију. Па све и да је вакцина, и само вакцина у питању, нити је српски, нити џентлменски, некада се говорило, није ни витешки, упирати прстом, а и пером, у свог најбољег јунака.
Још додати, да не патимо од параноје, већ славећи све Ђоковићеве подвиге, памтимо и све неправде које је у својој каријери истрпио. А тај континуитет неправди много говори.
Ђоковић увијек побјеђује; видјећеш Теофиле, биће тако и у овом мечу!
Тужно је, поражавајуће за читаву спортску планету, што је Ђоковић третиран као најобичнији криминалац. Поштено је признати, Ђоковић није обичан човјек. Чак и у овом свијету лишеном емпатије требало би то имати у виду, показати макар људски сензибилитет. Остало све нека иде по закону.
П. С. Није изненађење још једна ствар; наиме, што је Теофилову колумну објавио и подгорички „Градски портал”.
Милорад Дурутовић
