Наступ предсjедавајућег Предсjедништва БиХ Жељка Комшића на Генералној скупштини УН, упркос томе што међу члановима највишег тијела БиХ није постигнута сагласност, неће оставити међународне посљедице. То је чин политичког бијеса и неприлагођености поступцима по којима ради Предсједништво БиХ. Такав наступ и ставови урушавају темеље БиХ.
Упркос упозорењима да Комшић у Њујорку не представља БиХ и да се тамо налази у приватној посјети, хрватски представник у највишем политичком тијелу ове земље ипак ће се обратити Генералној скупштини УН.
Комшићев иступ – шлаг на торти кризе у БиХ
А о томе шта ће говорити, може се, према ријечима професора Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву Радомира Лукића, претпоставити полазећи од његових ранијих изјава, као и од његових људског и политичког карактера.
„То је све оно што прича посљедњих неколико година и што није у интересу Срба и Републике Српске. Односно, окренуто је директно против њих, због његовог концепта наводне државе грађана, обезличених до те мјере да се не питају ни о чему другом, осим о грађанском статусу“, наводи Лукић.
Такав Комшићев иступ, наставља наш саговорник, створиће низ проблема, прије свега на унутрашњеполитичком плану.
„Такав начин понашања и Комшићеви ставови нису ставови големог дијела БиХ и њених становника и воде ка урушавању идеје и темеља на којима је постављена БиХ“, истиче Лукић и додаје да може да има разумијевања генералног секретара УН Антонија Гутереша, који се, како каже, нашао у небраном грожђу јер не може да забрани некоме ко се налази на позицији на којој се налази Комшић да се обрати Генералној скупштини.
„С друге стране, постоје норме које одузимају свако дејство и сваки значај таквом Комшићевом иступању, који нису договорени, усаглашени и као такви утврђени у Предсједништву које је задужено да води спољну политику“, објашњава он.
Због Комшићевог иступа, Лукић предвиђа да ће у функционисању заједничких органа БиХ запасти у нове проблеме.
„Не само због Комшића, али ово његово је дошло као шлаг на торту. Такви људи не би требало да буду у политици. Такви људи не би требало да другима насилно намећу ставове, већ да упорно траже заједничка рјешења, макар она била минимална“, тврди наш саговорник.
Рјешење кризе – повлачење Инцкове одлуке
Посљедице наметања измјена кривичног закона од стране бившег високог представника међународне заједнице у БиХ Валентина Инцка већ су почеле да се осјећају. Из Министарства одбране БиХ најављују да је доведено у питање све – од плата војницима, официрима и особљу министарства, до куповине хране и огријева за касарне.
Док Комшић сједи у Њујорку и чека да се обрати свјетским државницима, представник Бошњака у Предсједништву Шефик Џаферовић подршку тражи од америчког амбасадора, а позив на престанак бојкота рада заједничких институција позива и представник ЕУ у БиХ.
Све очи упрте су у Кристијана Шмита, кога Република Српска, уз Русију и Кину, сматра нелегитимним високим представником. Заступник Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Шемсудин Мехмедовић, на примјер прижељкује Шмитову реакцију против Републике Српске. Међутим, Шмит је, након посјете Београду, отпутовао у Загреб како би се срео са хрватским премијером Андрејом Пленковићем и са њим разговарао о измјенама изборног закона, које бошњачка политичка елита годинама не жели да спроведе.
То што представници Републике Српске не учествују у раду два дома Парламентарне скупштине БиХ није прости хир, наводи Лукић – они то не чине због Инцковог наметања закона, простачког и нецивилизованог поступка, како га назива.
„Криза се може ријешити само дјеловањем онога ко је до кризе довео. До кризе је довела наметнута одлука високог представника и високи представник је дужан да је разријеши. Није заиста праведно и поштено оптуживати Републику Српску да је извор кризе, већ од оних који су одлуку о измјенама закона донели треба тражити да ту одлуку повуку и врате све у нормалне оквире“, закључује Лукић.
Гутереш не чује упозорења
Српски представник у Предсједништву БиХ Милорад Додик два пута је упозорио генералног секретара УН Антонија Гутереша да се Комшић у Њујорку налази у приватној посјети и да нема овлашћење Предјседништва да представља БиХ на засиједању Генералне скупштине УН.
Комшић се ипак састао са Гутерешом и том приликом је оптужио Србију и Хрватску да на БиХ гледају као на „ратни плијен“, а Републику Српску за блокаду институција. Такође се заложио за „грађанску БиХ“ игноришући чињеницу да је БиХ према уставу конципирана као држава два ентитета и три конститутивна народа.
Према мишљењу Милорада Додика, Гутереш је, омогућивши Комшићу да се обрати Генералној скупштини, допринеио распаду БиХ и додао ја то „нечувени потез“.
Никола Јоксимовић
Извор: Спутњик
