Kada je Jona bio ljut na Boga što je oprostio Ninevljanima njihova strašna zlodjela, Gospod mu je odgovorio blagim glasom – Jona, ti se ljutiš što je tikva, koja ti je pružala hlad na ovoj vrelini, uvenula. A niti si je stvorio niti odnjegovao. Kako možeš da očekuješ od Mene da ne oprostim narodu koji sam stvorio i sa toliko ljubavi, godinama brižno njegovao, a koji mi je prinio pokajanje?! Zar da dozvolim da usahne?!
Šta su litije, ako ne svenarodno pokajanje?! A šta je ovo danas ako ne Božije praštanje isprošeno molitvama Moračkog tajnovidca?! Sa koliko nas je samo ljubavi, taj prorok, trpio i odgajao, osvješćivao i obnavljao. On sam je bio žrtvoprinošenje zbog kog Gospod nije dozvolio da se nebeski imetak na zemlji prćija.
I kada smo mislili da izlaz iz ovog haosa ne postoji, Bog nas dovodi u red i pokazuje da, i kada odlaže, tkanje svoga poretka ne prekida. A Đedu u lice govori – Zar da ne oprostim narodu koji mi je tebe iznjedrio!
Ana Mrvaljević
(Izvor: Fejsbuk profil autora)
