Разговор водио: Ненад Ковачевић
Из перцепције Срба, на северу Косова нормализована је нека врста нове ненормалности. Институције Србије се, последње три године, повлаче тако што, у добро разрађеним сценаријима, косовска власт, предвођена полицијом, улази у институције из којих одлазе припадници српске националности, каже за Нови магазин Татјана Лазаревић, угледна новинарка и уредница портала КоССев, чије седиште је у Северној Митровици, на Косову и Метохији: „Не бих рекла да је то садејство Приштине и Београда, али тај уиграни сценарио обеју страна добро је познат грађанима севера Косова, о чему ретко ко жели јавно да говори. Све то личи на координисане акције по моделу – ми вам не дамо, ви истерујете институције Србије, али ми имамо неке гаранције да неће бити проблема“.
Власт у Београду се, додаје, „понаша на такав начин уназад годину, што се интензивирало актуелним протестима у Србији од када, очигледно, председник Србије не контролише стање у земљи“. Изузетак је, подсећа, био у завршници кампање за парламентарне изборе на Косову, 9. фебруара, када је власт у Београду показала да јој је итекако стало до тога да Срби учествују на тим изборима.
Може ли исход парламентарних избора нешто променити?
За одговор на то питање је и рано и касно. Још нису потврђени изборни резултати, иако је увелико требало да се ради на формирању нове владе. Касно је, јер није било ефекта од увођења система такозваних „паметних избора“ чиме су се косовски органи хвалили да ће се, уз измене изборних закона, први пут користити на Косову. ЕУ јесте похвалила демократичност и регуларност избора, али Централна изборна комисија, чији сајт је отежано функционисао током целог изборног дана, каснила је у објављивању пресека о излазности и саопштавању резултата. Тај сајт се распао и од 9. фебруара до данас, још увек немамо потврђене резултате, што оставља простор за критику и спекулације. Због свега тога, осим хипотетичких сценарија, не могу ништа да кажем. Самоопредељење Аљбина Куртија нема апсолутну већину за формирање владе, коју би могло да обезбеди у коалицији са опозиционим странкама од којих се већина изјаснила да то одбија. Док се гласови још увек броје, премијер Курти и чланови владе у оставци се понашају као да све функционише. Уочава се намера Самоопредељења да што дуже пролонгира стање без нове владе, а Срби и остали грађани Косова могу да очекују наставак политике те странке из протекле четири године.
Како људи на Косову доживљавају студентске и грађанске протесте у Србији?
Међу албанским становништвом, мој утисак је, то није тема. У почетку, протесте су видели као „опозиционе“ према власти у Србији, иако се из авиона, а камоли из региона, види да је то општенародни бунт. Увек када се види српска застава, традиционална народна ношња или се чује нека патриотска песма, истицање било ког другог националног симбола, па и порука о поштовању Устава Србије и помињању Косова, Албанци то приписују српском национализму. С друге стране, Срби су подељени у ставовима о протестима, али то еволуира као у остатку Србије. Градови на северу Косова, у којима живе Срби, пре свега мислим на Митровицу, веома су рано, још у децембру прошле године, подржали студентске протесте. У првој седмици блокада, четворица професора са Приштинског универзитета јавно су подржали протесте и иницирали петицију коју је, за кратко време, потписало 360 академаца. Касније су почели комеморативни скупови од 15 минута тишине за жртве новосадске трагедије, а људи су одлазили на протесте у Србији, пре свега у Крагујевац и Ниш. Студенте су подржале многе организације, појединци, део ансамбла Народног позоришта, опозициони покрет Отаџбина и опозициона странка Српски народни покрет. То је жива и значајна подршка и људи се ослобађају страха.
Међутим, постоје и они који те протесте не одобравају, пошто се информишу преко телевизија са националним фреквенцијама, јер овде не постоји СББ. Он што је проблематично је та клијентелистичка заједница унутар косовских Срба, која је окренута ка политици Српске напредне странке, председнику Србије и Канцеларији за Косово и Метохију, тако да се стање не разликује много од стања у централној Србији.
У КоССеву сте од његовог оснивања, 2014. године, и како извештавати са подручја на коме се укрштају манипулације, лажи и притисци на медије, а не постати етнички новинар и пропагатор?
Велики ризик је радити као локални новинар и бити што објективнији, а да нисте одређени националном припадношћу и клијентелизмом. Ми смо сада у специфичној ситуацији, јер се итекако појачао притисак на заједницу Срба, па и на нас. Раније су притисци долазили од власти Срба при косовском систему, уз подршку из Београда и таргетирања од председника Александра Вучића. С друге стране, када је у питању био однос албанске заједнице према нама раније смо имали више маневарског простора за рад. Међутим, доласком на власт Самоопредељења, пре четири године, радикализацијом већинске заједнице и, де факто, полицијским режимом косовског премијера и владе на северу Косова, тај притисак је многи већи. Притисци су са обе стране и то су за нас велики изазови. Први пут водим неке личне борбе да не дозволим да притисци утичу на мене да изгубим професионалну објективност, добре намере, већ да свој посао радим неострашћено. Српска заједница на северу Косова је под великим притиском косовских институција, у стању неслободе, са појачаним осећајем страха и понижености, а врло често и искуствима која описују као репресију. У стању притисака са обе стране локални новинар свој посао може да ради само ако не изгуби професионалност.
Милош Миљковић: Куртијево бројање гласова: Косовски избори као нискобуџетна серија
Све више је напада и притисака на косовске новинаре, а већина тих случајева се не реши или се заврши минималним новчаним казнама. Асоцијација новинара Косова је упозорила на то и навела да је прошле године забележено више од 50 таквих случајева. Због чега су учестали напади на косовске новинаре?
Према подацима Репортера без граница, Косово је 2023, по индексу слободе медија у свету, пало за 19 места, што је драматичан пад и очекујем да ће се стање погоршати. Највиши косовски званичници, на челу са косовским премијером, прозивају и таргетирају албанске медије и новинаре. Оптужују их да су непријатељи албанског народа и сарадници Србије. Оно што је својствено Александру Вучићу, то је итекако видљиво у понашању Аљбина Куртија. Асоцијација новинара Косова која, пре свега, окупља албанске медије, веома оштро регије и објашњава колико је то опасно. Ако се таргетирају новинари албанске већине као сарадници Србије, то значи да смо и ми под лупом, као медијска заједница која извештава на српском језику. Све то буди немир у мени, у вредносном и безбедносном смислу, и повећава ризик нашег даљег рада.
Да ли сте због свега тога били у искушењима да одете са Косова?
Нисам у искушењу да одем, али сам често у другим врстама искушења – да ме, због појачане напетости, не савладају емоције, већ да свој посао радим што објективније, а све теже је пристојно обављати посао новинара у локалној заједници. Највећа претња за мој рад је та „олуја“ пропаганде са сви страна и наше искуство је, посебно последњих неколико година, уз наше специфичности, слично искуствима у свету. Веома је тешко сачувати пристојност и публику, јер не пристајете на то да будете део таблоидног ланца, лоших намера и пропаганде.
Извор: Нови Магазин
