Нисам могао да смислим Карлсона. Амерички десничар који је растао уз златну кашику нежно ушушкану у белу задњицу представљао је оно најгоре у САД. Извештачени хистерични смех је посебно иритирао уз његове острашћене тираде где се истоварао по читавом свету сем по свом дворишту. Уз лествицу корпоративних медија је грабио жустро и брзо постао један од главних букача америчке деснице. Неморално је гурао наратив америчког војно-индустријског комплекса без обзира на крвопролића који је исти оркестрирао широм планете
А онда се нешто променило. Као један од фронталних гласова за подршку бруталној америчкој инвазији на Ирак, био је за разарања и тотално уништење несрећне земље. Лажну државну причу о оружју за масовно уништење је понављао као папагај и тиме био саучесник у овом злочину. Онда је пре пар година изашао пред свој широк аудиторијум, признао да је био заведен и извинио се ирачком народу неколико пута кога је у једном тренутку назвао „полуписменим примитивним мајмунима“. Прво нисам поверовао његовом васкрсењу међ’ људе, али сам почео да га пратим.
Не само да је променио мишљење него је свету објаснио како маинстреам медији малициозно обликују јавно мњење. Све док је понављао мантру обликовану у кухињи зла Руперт Мурдока, био је подобан. Тај старац од 93 године кога очигледно ни пакао неће, је родоначелник медијске спин машине зване Фокс Њуз. Краљ жуте штампе и свега поквареног у медијима он деценијама трује свет од Мелбоурна до Њу Јорка. Ако сте мислили да нема већих олоша од балканских медијских тајкуна, грдно сте се преварили, Мурдок је прекршио све медијске стандарде у свим земљама где штампа своје ђубре.
Такер је прво стидљиво, а онда све гласније критиковао задати наратив. Цензуру коју власници медија намећу новинарима је све чешће прозивао као и ратоборност америчког естаблишмента. Како му се омча око новинарског врата на Фоксу стезала он је био све исправнији коригујући наратив тамо где је сматрао да је бесмислен (скоро свуда). Варнице су прштале толико да су исијавале кроз програм, тада већ најгледанијег новинара на планети. Тхе гуyс упстаирс су били све нервознији јер им је естаблишмент скакао по кичми због Карлсон-ових политички неприхватљивих скретања.
Фокс Њуз и Такер су се разишли прошлог пролећа недељу дана након судског поравнања у ком је медијска црна рупа платила одштету од $787 милиона. Случај се тицао фирме Dominion Voting System, која се бави производњом машина за гласање. Прозивали су их да су учествовали у намештању председничких избора 2020. године када је Трамп изгубио од Бајдена. Лепота слободе говора у САД је да можеш да баљезгаш што ти ситна душа иште, али ту је и закон о одштети. Свако може да те тужи и ако докаже да је твоје лапрдање нанело штету, исту мораш да платиш таман била астрономска. Ако се докаже да преносиш туђа мишљења и наратив у народу, онда те Први Амандман Устава штити и можеш да наставиш. Ако се докаже да си измишљао уз намеру да нанесеш штету, онда боље да ти је тата милијардер. Мурдок, стари намазанко, је већ на почетку суђења схватио да је баш токсично окружење унутар Фокс Њуз мреже наводило новинаре да агресивно нападају фирму без трунке доказа. Изрибао је своје адвокате и пристао да се нагоди на скоро милијарду долара одштете.
У том моменту Такер Карлсон се понео морално: одбијао је да гура наратив против Dominion фирме без јасних доказа. Током суђења његови мејлови и поруке јасно демонстрирају да се гади и тог наратива и да се гади и Трампа и његове приче о украденим изборима. Прозивао је у порукама руководство Фокс Њуза наговештавајући да ће им се ова епизода обити о главу.
Када се сага завршила Мурдок и његова екипа, уместо да унапреде Карлсона зато што се држао против свих, и био у праву, они се са њим растају. Од тог момента, када је његова слава била ограничена на Америку, почиње глобални успон. Постаје глас оних који презиру постојећи естаблишмент, а нарочито званичне медије. Брзо открива да му у доба интернета није потребна медијска кућа како би дистрибуирао свој садржај. Прелази на X платформу где се све радикално мења – публика од милионских гледања расте на „број већи од броја становника САД“, према речима Илон Маска. Започиње Такер Карлсон Нетворк и на тај начин себи обезбеђује финансијску компензацију далеку већу од $15 милиона колико је према Форбес-у зарађивао код Мурдока. Ово је јасна демонстрација како се интерент ‘спустио’ на ниво грађана и сада су новинари појединци у стању да директно комуницирају са својом публиком. Долази смрт уредничке културе.
Медијске куће широм света су у паници. Јасно им је да врхунски новинари не морају да носе окове интереса естаблишмента већ да имају директну жицу до конзумента. Славни Глен Гринвалд, новинар који нам је открио Сноуден аферу, одавно није део медијских кућа већ пише за Сабстак, пларформу где можете да се претплатите на његов рад.
Ове радикалне промене медијског хоризонта су феноменалне јер је лакше веровати особи него сумњивим кућама са опскурним власницима. Ти власници, као и код нас, се ретко појављују и најчешће не знају једну просто проширену реченицу да напишу. Али су зато веома способни да профитирају од пропаганде коју шире зарад интереса политичких групација. Тако да не чуди што је интервју калибра Владимир Путин одрадио баш Такер. Док га жустро пљују због издаје, подгузне муве медијског мејнстрима балаве од професионалне љубоморе. У рангу са новинарским великанима попут Барабаре Волтерс и Мајк Волеса, он је успео да на два сата поседне највећег и најконтраверзнијег светског лидера данашњице. Барбара је у истом маниру интервјуисала Lастра као што је Волес седео и са Путином и са Ајатолом Хомеинијем. Глобално, Такер Карлсон је једини новинар тог калибра данас.
У првих 24 сата интервју је видело скоро 160 милиона људи. То је 2% светске популације. Да је интервју обавио у оквиру куће Фокс Њуз, прво је питање да ли би политички естаблишмент дозволио да се исти деси, а друго видљивост би била далеко мања. Квалитетан, нецензурисан материјал лако налази пут кроз етар до читаве светске популације. Рапидан пад утицаја медија је неминован и Карлсон ће бити симбол тог посрнућа.
И сам сам сведок тог процеса у нашем региону. Читате блог који је пре само две године имао стотињак читања дневно, а сада је у хиљадама са чврсто утврђеном публиком. Све сам постигао квалитетом чланака без једног динара уложеног у маркетинг. Такође сам сведок пада утицаја како телевизије тако и писане штампе. Квалитет људи у тим институцијама није ни за поменути и сви имају проблем привлачења квалитетног кадра. Ни не знају да умиру. Појава подцаст формата разара маинстреам медије јер се ослања на квалитет једне особе и моћи да уз помоћ гостију створи далеко квалитетнији садржај. У поређењу са тим трендом класични дневници су постали цринге, што кажу клинци.
Е да, Такер Карлсон ме и даље иритира до бола.
Владимир Ђукановић
Извор: Фејзбучење
