Izraelski dronovi napali su fabriku bespilotnih letelica i projektila u Isfahanu. Novi vazdušni napad na „švercersku“ rutu kojom Iranci prevoze oružje Hezbolahu. Iran najavio „dvostruko snažniji odgovor“. Katarski ministar spoljnih poslova „doneo“ američku poruku u Teheran.
Bitka za prevlast u Siriji i još jedan napad na ciljeve povezane s iranskim nuklearnim programom rezultat su serije akcija „neidentifikovanih aviona“ i „najverovatnije izraelskih dronova“ na ciljeve u Iranu i sirijsko-iračkoj granici.
Ovi napadi, prvi od kada je Benjamin Netanjahu ponovo zauzeo mesto premijera Izraela, usledili su svega dan pošto je komandant iranske Revolucionarne garde Esmail Kani obznanio da su u toku „iranske operacije na Zapadnoj obali“.
Naslednik Kasema Solejmanija, koji je pre tri godine ubijen u napadu američkih dronova u Bagdadu, upozorio je Tel Aviv da će nakon svake akcije Izraela uslediti dvostruko snažniji odgovor Teherana.
Katarska diplomatija
Katarski ministar spoljnih poslova, Mohamed bin Abdulraman el Tani doneo je u Teheran poruku Vašingtona u vezi sa nastavkom pregovora o iranskom nuklearnom programu.
Sadržaj ove poruke ostao je tajna, ali je El Tani rekao da će Katar nastojati da izdejstvuje sporazum o ovom pitanju, koje predstavlja najveći bliskoistočni problem još od 2015. godine, kada je administracija Donalda Trampa odlučila da jednostrano istupi iz ovog dogovora.
Vlasti u Teheranu su pozdravile katarsku inicijativu, tvrdeći da bi postizanje sporazuma o nuklearnom programu predstavljalo osnovu za ukidanje sankcija Iranu.
Mikrodronovi protiv fabrike bespilotnih letelica
Tri samoubilačka drona, najverovatnije izraelska „lanijusa“, eksplodirala su u neposrednoj blizini vojnog kompleksa u Isfahanu, koji važi za centar proizvodnje bespilotnih letelica i projektila.
Iranske vlasti odmah posle eksplozija saopštile su da su sve tri letelice uništene pre nego što su uspele da načine štetu u ovoj fabrici, ali je, gotovo istovremeno, izbio požar u rafineriji nafte na severozapadu Irana.
„Jednu od letelica oborila je protivvazdušna odbrana dok su druge dve eksplodirale pošto su se zaplele u zamke“, saopštilo je iransko ministarstvo odbrane.
Iranski izvori navode da je fabrika bespilotnih letelica i projektila napadnuta malim dronovima, najverovatnije „lanijusima“ koji, u stvari, predstavljaju naoružane trkačke letelice. Najšire rasprostranjeni izraelski dronovi – „heroni“ prizemljeni su posle serije incidenata u kojima su uništene ili oštećene tri takve letelice.
Dronovi su do Isfahana, navodno, doleteli iz Azerbejdžana. Vlasti u Bakuu su u nedelju naložile diplomatama da se evakuišu iz Teherana, posle pucnjave u kojoj je stradao stražar ambasade i ranjene još dve osobe.
Nepunih 12 časova kasnije, za sada neidentifikovani avioni napali su konvoj kamiona na granici Iraka i Sirije, kojim iranska Revolucionarna garda već godinama prevozi naoružanje za Hezbolah i proiranske milicije u Siriji, Libanu i palestinskim teritorijama.
Prema lokalnim izvorima, svih šest kamiona je uništeno u seriji vazdušnih udara, ali za sada nije poznato koliko je ljudi poginulo u ovim napadima.
.jpg "Eksplozije u pustinji")
Iako još nije poznato čiji su avioni uništili konvoj kamiona, sve oči uprte su u Amerikance, čija se baza u Tanfu prošle sedmice našla na meti napada dronova, najverovatnije lansiranih iz baza neke od proiranskih milicija, moguće Kataib Hezbolaha.
Nekoliko sati kasnije, Pentagon je demantovao umešanost u ovaj napad.
Daljinski upravljani rat Izraela i Irana
Prethodni napad bespilotnim letelicama u tajnom ratu koji već godinama vode Iran i Izrael, zabeležen je u maju pošto je u vojnom kompleksu Parčin kod Teherana eksplodirao samoubilački dron i tom prilikom „ubio mladog naučnika i ranio još jednu osobu“.
Iako su iranski mediji neposredno posle eksplozije događaj opisivali kao nesreću, smrt mladog stručnjaka za razvoj dronova ubrzo je predefinisana u incident, za koji do sada niko nije preuzeo odgovornost.
Svega nekoliko dana ranije, u Teheranu je ubijen pukovnik Revolucionarne garde, a američki mediji su objavili da su Izraelci potvrdili da su organizovali ovo ubistvo kako bi upozorili Iran da se mane planiranja napada na izraelske državljane u inostranstvu.
Napad izraelskih dronova usledio je posle serije napada iranskih bespilotnih letelica na američke baze u Siriji, ali i mete na teritoriji Izraela.
U napadima izraelske avijacije, krajem oktobra, uništeni su dobro čuvani hangari aerodroma Dimas u Siriji. Uništeni su pista, aerodromski radar i magacini u kojima su čuvane komponente bespilotnih letelica koje su, navodno, u sirijsku prestonicu dopremljene iz Irana.
Sirijske vlasti saopštile su da nije bilo žrtava, dok su zapadni obaveštajci upozorili da je serija napada na skladišta iranskog oružja naterala vlasti u Teheranu da dramatično promene strategiju u Siriji, pa su sa pukog naoružavanja snaga lojalnih Bašaru el Asadu, prešli na modernizaciju tamošnje protivvazdušne odbrane.
Nova iranska strategija u Siriji
Cena nove iranske strategije u Siriji procenjuje se na nekoliko desetina miliona dolara, usmerenih uglavnom na osposobljavanje sirijskih snaga da se suprotstave vazdušnim napadima Izraelaca.
.jpg "Iran, zastave u plamenu")
Izrael u velikoj većini slučajeva ne komentariše ovakve napade, ali su najviši zvaničnici vlasti te države, uključujući i premijera Benjamina Netanjahua, povremeno hvalili pripadnike oružanih snaga, priznajući indirektno odgovornost za napade, piše Njuzvik.
Kako bi smanjili štetu od ovakvih napada, Iranci su pokrenuli ozbiljnu operaciju modernizacije sirijske protvvazdušne odbrane, uključujući projektile zemlja–vazduh „sajad 4B“ i „bavar 373“.
Saradnja Irana i Sirije ozvaničena je sredinom 2020. godine, kada su dve države potpisale sporazum o vojnoj saradnji, koji je komandant Revolucionarne garde, general Mohamad Bageri opisao kao „razvoj sirijskih protivvazdušnih snaga“.
U seriji tajnih napada, osim sirijskih vojnika i civila, ubijeno je i najmanje deset pripadnika iranske Revolucionarne garde, uključujući i dvojicu pukovnika – Mortezu Saednežada i Ehsana Karbalaipura, čiju su smrt potvrdile i vlasti u Teheranu.
Krajem novembra, ubijen je pukovnik Davud Džafari, koga izraelske obaveštajne službe opisuju kao glavnog koordinatora razvoja sirijske protivvazdušne odbrane, ali i složene zajedničke mreže pripadnika Hezbolaha, Revolucionarne garde i sirijskih snaga.
.png "Davud Džafari i Ali Hamnei")
Kako navode zapadne obaveštajne službe, većina objekata koje su gađali Izraelci pripadaju Hezbolahu, odnosno jedinici 4400, odgovornoj za prebacivanje vojne opreme iz arsenala iranske Revolucionarne garde.
„Švercerska jedinica“, kako je Mosad nazvao Hezbolahovo odeljenje 4400, postala je od posrednika u primopredaji oružja, veoma značajan deo proiranskih snaga u Libanu, jer se osim otvaranja kanala za isporuke naoružanja pretvorio u strateški važan deo zajedničkih operacija Revolucionarne garde i Hezbolaha.
Sirijski deo operacije, navode obaveštajci, vuče korene još iz doba iračko-iranskog rata, kada su pripadnici Revolucionarne garde u Siriji obučavani kako da koriste sovjetske projektile, koje im je poklonio tadašnji libijski lider Moamer el Gadafi.
Uvežbavanje napada na Iran
Izraelski avioni F-35 uspeli su da u nekoliko navrata za poslednja dva meseca neopaženo uđu u iranski vazdušni prostor tokom vežbe u kojoj su učestvovali dronovi i najmanje jedan tanker KC-48, javljaju izraelski mediji.
Iranci nisu ni potvrdili ni demantovali taj izveštaj, ali su gotovo istovremeno počeli velike manevre bespilotnih letelica, tokom kojih je za 48 časova isprobano više od 150 dronova, te otvorili posebna skloništa na više od pedeset lokacija u toj državi.
Iako to Teheran odlučno demantuje, vlasti u Izraelu ubeđene su da je izrada atomske bombe krajnji cilj iranskog nuklearnog programa, potkrepljujući tvrdnje stotinama kilograma dokumenata koje su agenti Mosada krajem januara 2018. ukrali iz tajnog centra u Teheranu.
Izrael, bar prema tvrdnjama Teherana, pokušava da napadima na naučnike zaustavi ili uspori razvoj nuklearnog programa. Poslednja žrtva ove kampanje bio je „mladi naučnik“ koji je stradao u maju u napadu dronovima na vojni kompleks Parčin kod Teherana.
Izvor: RADE MAROEVIĆ/rts.rs
