Градоначелник Цетиња г. Никола Ђурашковић рекао је јуче да би избjегавање Цетиња као мјеста будуће инаугурације новог црногорског предсједника, био „својеврсни обрачун“ са престоницом. Занимљиво.
Пише: Милија Тодоровић
Он је додао да је „очекивано и природно“ да поменути чин буде одржан на Цетињу јер је тај град – престоница државе. И на крају је закључио како Цетињу „нико не може одузети статус који има“.
Мислим да би све ово било „природно и очекивано“ да Ђурашковић, главом и брадом, не представља политику која је Цетињу управо одузела статус које има. Јер он и његова партија су били најгрлатији заступници вандалског и терористичког чина замандаљивања Цетиња за свештенство и вјернике СПЦ, уочи најављеног устоличења митрополита црногорско-приморског прије двије године. Тада је Цетиње исто тако било престоница државе, али и вјековно сједиште цетињских митрополита у ком се, одувјек, вршило њихово устоличење. А како су држава и црква уставно раздвојене, и како нити једна политичка партија, па ни локална грађанска власт, немају ингеренције да се уплићу у унутрашње ствари вјерских заједница, лагано констатујемо да су Ђурашковић и његови истомишљеници, користили Цетиње као алатку, за манифестацију својих недемократских и антиуставних визија. И управо је такво нецивилизовано поступање људи из садашње локалне власти представљало „својеврсни обрачун“ са оним што је Цетиње било, и што би и даље могло или требало да буде.
Био је то „својеврсни обрачун“ са већином црногорског грађанства које, и тада и сада, види Цетиње као средиште свог вјерског култа. Исто тако то је и „својеврсни обрачун“ са црногорским правним поретком, који предвиђа да сваки уредно најављени скуп са легалним и легитимним организатором (што свакако представља вјерски скуп устоличења митрополита) мора бити одржан, док се сваки непријављени скуп, са непознатим организатором, мора чим прије распустити или отказати. Ђурашковић је напротив био заступник преимућства овог другог над овим првим скупом, па је чак „на крилима“ те политичке философије и дошао на мјесто градоначелника, демострирајући тако обрачун са духовним карактером величине Цетиња, правним поретком државе, својим суграђанина неистомишљеницима. Својеврсни наравно.
Зато, иако сам присталица неузмицања пред злом, и подржавам предлоге да се инаугурација одржи тамо гдје се увјек одржавала, сматрам да би било и Божије и земаљске правде ако би овај пут, само овај пут, Цетиње било заобиђено, све док неко од идеолога поменутог тероризма уочи устоличења митрополита, не уђе у својеврсни обрачун са својим накарадним ставовима и не упути извињење свештенству, вјерницима и цјелокупној јавности Црне Горе за сопствена политичка непочинства.
