Недеља, 22 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Мозаик

Светски извештај о срећи: основни увиди

Журнал
Published: 22. март, 2024.
Share
Срећа, (Фото: НДТВ)
SHARE
Срећа, (Фото: НДТВ)

У најновијем извештају о срећи Србија се налази на 37. месту у свету (КиМ на 29.), при чему је код млађих од 30 година на трећем (!) месту (КиМ на 23.), иза Литваније и Израела, а испред Исланда, Данске, Луксембурга, Финске, Румуније, Холандије и Чешке. Код старијих од 60 година налазила се на 54. месту (КиМ на 39).

Овде би било интересантно видети да ли у свету постоји већа разлика између осећаја среће младих и старих, а у односу на Србију.

Прилажем хрватски гугл превод увода извештаја:

Наставља се приближавање поретка између двију половица Еуропе, с Чешком, Литвом и Словенијом на позицијама 18, 19 и 21, придоносећи паду Сједињених Држава и Њемачке с 15. и 16. мјеста прошле године на 23. и 24. мјеста ове године. Поредак се доста разликује за младе и старије. У неким случајевима те разлике иду у прилог старијима, као у Сједињеним Државама и Канади, гдје су љествице за оне у доби од 60 и више година 50 или више мјеста више него за оне испод 30 година. У другим случајевима, посебно у средњој и источној Еуропи, обрнуто је истина, многе љествице су више од 40 мјеста више за младе него за старије.

Од 2006.-2010. до 2021.-2023. промјене у свеукупној срећи увелике су варирале од земље до земље, у распону од пораста од чак 1,8 бодова у Србији (69 бодова више од WHR2013 до WHR2024) и 1,6 бодова у Бугарској (63 бода више од WHR2013 до WHR2024) до смањења од чак 2,6 бодова у Афганистану (13. од дна у WHR2013 до најнесретније земље у WHR2024).Промјене у погледу среће такођер су се разликовале по глобалној регији. Средишња и источна Еуропа имале су највећи пораст, пођеднако за све добне скупине.

Добици су били упола мањи у земљама ЗНД-а. Источна Азија такођер је имала велики пораст, посебно за старију популацију. Насупрот томе, процјене живота пале су у Јужној Азији у свим добним скупинама, посебно у средњим добним скупинама. Срећа је значајно пала у скупини земаља која укључује Сједињене Државе, Канаду, Аустралију и Нови Зеланд, двоструко више за младе него за старије. Срећа је пала од 2006. до 2010. до 2021. до 2023. на Блиском истоку и у сјеверној Африци, с већим падом за оне у средњим добним скупинама него за старе и младе.

За оне испод 30 година, разине среће сада су једнаке у обје половице Еуропе. За оне који су икада имали 60 година, јаз између двију половица Еуропе отприлике је упола мањи од онога што је био 2006.-2010. Али још увијек је врло велик, више од пуне точке у 2021.-2023.
У раздобљу 2021. – 2023. негативне су емоције у свакој регији биле превладавајуће за жене него за мушкарце, при чему је готово посвуда родни јаз био већи у вишој доби.

Негативне емоције су чешће него 2006.-2010. посвуда осим у источној Азији и оба дијела Еуропе. У средњој и источној Еуропи, за разлику од остатка свијета, али у складу с конвергенцијом среће која се одвија унутар Еуропе, негативне емоције сада су мање учестале у свим добним скупинама него што су биле 2006.-2010.

Позитивне емоције нису се битно промијениле, али су и даље чешће код младих него код старијих добних скупина.
Глобална неједнакост у срећи порасла је за више од 20% у посљедњих десетак година, у свим регијама и добним скупинама, до мјере која се увелике разликује по доби и по регији.

Повећање добронамјерности након ЦОВИД-а, било да се мјери удјелима у популацији или постотним повећањем у односу на разине прије пандемије, велико је за све генерације, али посебно за миленијалце и генерацију З, за које је чак и вјеројатније да ће помоћи него њихови претходници други у потреби.

Нови подаци о глобалним друштвеним везама показују да су осјећаји социјалне подршке били двоструко чешћи од усамљености 2022. И друштвена подршка и усамљеност утјечу на срећу, при чему друштвена подршка обично има већи учинак. Друштвене интеракције доприносе срећи, а њихови учинци теку кроз повећање социјалне подршке и смањење усамљености.

За срећу су важне и године и генерација. Што се тиче генерација, они рођени прије 1965. (Бумерс и њихови претходници) имају животне процјене око једне четвртине бода више од оних рођених након 1980. (Миллениалс и Ген З). Унутар сваке генерације, процјене живота расту с годинама за оне у старијим генерацијама и падају с годинама за оне млађе, с малим утјецајем доби на оне између.

Слика 2.2: Рангирање среће – млади (доб испод 30 година): 2021.-2023.

Мирослав Здравковић

Извор: Макроекономија

 

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Рамазан без примирја
Next Article Поп рецензије: Почетак

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

In memoriam: Горанка Матић (1949-2025) Велика мајсторица

Пише: Радмила Станковић Најтачније је рећи да је била фотографкиња, јер ми је пре више…

By Журнал

Роберт Голоб – од менаџера до кандидата за премијера

Потенцијални нови премијер Словеније, Роберт Голоб, направио је успешну каријеру као извршни директор у енергетском…

By Журнал

Потрошња домаћинстава у САД у 2022.

Као што „Он“ може бити и „Она“ или „Они“ тако и породице, домаћинства могу у…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Мозаик

Митрополит Ам­фи­ло­хи­је: Ма­ти­ја је тврда реч

By Журнал
МозаикПолитикаСТАВ

Александар Дугин: Либерализам је заузео мјесто религије

By Журнал
МозаикНасловна 1СТАВ

Маргиналац спољних послова (ВИДЕО)

By Журнал
ДруштвоКултураМозаикНасловна 5Политика

Вировитица и Империја зла

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?