Понедељак, 29 јун 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Друштво

Светска трговина храном за псе и мачке

Журнал
Published: 28. јул, 2023.
Share
Храна за пса и мачку, (Фото: Daily Paws)
SHARE
Храна за пса и мачку, (Фото: Daily Paws)

Нагли раст броја паса и мачака у Србији, али и у другим земљама, посебно након пандемије вируса COVID-19, вероватно је добар индикатор цивилизацијске усамљености становништва, његове тескобе и одсуства смисла постојања. Цитираћу Сабата:

„А када би стигао дотле и када је изгледало да више ништа нема смисла ни сврхе, налетео би можда на неко улично псетанце, изгладнело и жељно нежности, с његовом мајушном судбином (маленом као његово тело и његово малено срце које ће храбро одолевати до краја, бранећи тај малени и скромни живот као из неке мајушне тврђаве) и онда би га покупио, однео до неке импровизоване псеће кућице где му барем неће бити хладно, нахранио га, те би тиме постао смисао живота тог кукавног створења, а нешто загонетније али јаче од филозофије као да би враћало смисао његовом сопственом животу. Као двоје убожника што у својој усамљености спавају заједно да би се тако угрејали.“

Светска трговина храном за псе и мачке не обухвата локалну потрошњу ових производа која је, претпостављам, много већа. Извоз хране за псе и мачке за малопродају повећан је са 4,5 милиона тона у 2003. на 10,1 милиона тона у 2021. и вероватно преко 11 милиона тона у 2022. Уколико претпоставимо да је просечна потрошња ових производа по псу или мачки 100 килограма годишње (а хране се и другим производима) долазимо до преко 110 милиона паса и мачака који се хране производима из увоза?! Уколико је потрошња мања од 100 килограма онда је и више од овог броја, и обратно.

Из Србије је повећан извоз са 51.544 тона у 2021. на 53.433 тона у 2022. што значи да се из наше земље храни преко пола милиона паса и мачака у свету.

Укупна вредност светског извоза хране за псе и мачке за малопродају повећана је са 4,1 милијарди евра у 2003. на 21,7 милијарди евра у 2022, што је повећање за преко пет пута.

Половину укупног светског извоза могу да објасне Немачка (12,4%), САД (11%), Тајланд (10,7%), Француска (9%) и Пољска (7,6%).

Србија је са 145,7 милиона евра била на високом 23. месту у свету и учествовала је са 0,67% у укупном светском извозу. Од суседних земаља већу вредност извоза имала је само Мађарска.

Интересантно је да је у 2022. извоз ових производа из Руске Федерације, под утицајем трговинских санкција, преполовљен, док је из Украјине, упркос ратним разарањима повећан за преко 10%. Људи могу слободно да страдају али се кућни љубимци морају нахранити.

Светски извоз ових производа имао је рекордну стопу раста у 2022. од 21% (увоз 24,2%), и у односу на пред-пандемијску 2019. вредност извоза повећана је за 60%, колико је, претпоставићемо повећан и број ових најбољих човекових пријатеља.

Увоз хране за псе и мачке је више диверсификован од извоза те је потребно првих девет високо развијених земаља (укључујући ту и Пољску) да би се објаснила половина укупне вредности.

Србија је овде на 52. месту и све суседне чланице ЕУ имају већу вредност увоза, што доказује да су напредовале више не само у људским, већ и у псећим правима.

Србија је до 2015. године била нето увозник ових производа. Од 2016. је суфицит у робној размени овим производима почео да расте геометријском прогресијом, са 4,2 милиона евра у тој години на 85,8 милиона евра у 2022.

Вредност извоза у 2022. била је готово два и по пута већа од вредности увоза.

Подаци о вредности могли би да нас одведу до погрешног закључка да из Србије хранимо два и по пута више паса и мачака у односу на наше љубимце који се хране из увоза (рекли би: ауто-шовинисте).

Када бацимо поглед на количину којом се тргује долазимо до готово идентичне тежине од 52.277 тона у 2022, као код извоза. Увоз је повећан за 70% у односу на 2019, па на основу тога можемо проценити да је број ових ауто-шовинистичких паса и мачака у Србији повећан за преко 200 хиљада, са око 300.000 на преко 520.000. То је упоредиво са бројем становника „у кругу двојке“ (или на Новом Београду) и изгледа реално. Претпоставићемо да се повећао и број патриотских паса и мачака, које се хране из домаће производње, али за колико, требало би да знамо произведену количину, па да је умањимо за извоз.

Мирослав Здравковић

Извор: Макроекономија

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Кроз „Декамерон“ показали да су и након седам вјекова неке ствари идентичне
Next Article Небојша Јеврић: Љубимац

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Никита Михалков тријумфално се вратио на сцену

Славни руски режисер и глумац Никита Михаклов вратио се на сцену након прележане упале плућа…

By Журнал

Јаков и Милојко нису Момир и Мило

Један је предсједник, други премијер. Долазе из исте странке. Један дјелује традиционалније, други савременије. Обојицу…

By Журнал

Лекић: Не вјерујем у 41. глас за рушење Владе Црне Горе

"Ако је таквих кандидата уопште и било, они су, макар и накнадном свијешћу о одговрности…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Друштво

Велики пробој у археологији – вештачка интелигенција чита угљенисане свитке старе 2.000 година

By Журнал
ДруштвоКултура

Живи француски класик Ани Енро

By Журнал
ДруштвоНасловна 3

Митрополит Јоаникије: Слово о Немањи

By Журнал
ДруштвоНасловна 6

Француски лист Фигаро о Косову: Срби као посљедњи Мохиканци

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?