Нагли раст броја паса и мачака у Србији, али и у другим земљама, посебно након пандемије вируса COVID-19, вероватно је добар индикатор цивилизацијске усамљености становништва, његове тескобе и одсуства смисла постојања. Цитираћу Сабата:
„А када би стигао дотле и када је изгледало да више ништа нема смисла ни сврхе, налетео би можда на неко улично псетанце, изгладнело и жељно нежности, с његовом мајушном судбином (маленом као његово тело и његово малено срце које ће храбро одолевати до краја, бранећи тај малени и скромни живот као из неке мајушне тврђаве) и онда би га покупио, однео до неке импровизоване псеће кућице где му барем неће бити хладно, нахранио га, те би тиме постао смисао живота тог кукавног створења, а нешто загонетније али јаче од филозофије као да би враћало смисао његовом сопственом животу. Као двоје убожника што у својој усамљености спавају заједно да би се тако угрејали.“
Светска трговина храном за псе и мачке не обухвата локалну потрошњу ових производа која је, претпостављам, много већа. Извоз хране за псе и мачке за малопродају повећан је са 4,5 милиона тона у 2003. на 10,1 милиона тона у 2021. и вероватно преко 11 милиона тона у 2022. Уколико претпоставимо да је просечна потрошња ових производа по псу или мачки 100 килограма годишње (а хране се и другим производима) долазимо до преко 110 милиона паса и мачака који се хране производима из увоза?! Уколико је потрошња мања од 100 килограма онда је и више од овог броја, и обратно.
Из Србије је повећан извоз са 51.544 тона у 2021. на 53.433 тона у 2022. што значи да се из наше земље храни преко пола милиона паса и мачака у свету.
Укупна вредност светског извоза хране за псе и мачке за малопродају повећана је са 4,1 милијарди евра у 2003. на 21,7 милијарди евра у 2022, што је повећање за преко пет пута.
Половину укупног светског извоза могу да објасне Немачка (12,4%), САД (11%), Тајланд (10,7%), Француска (9%) и Пољска (7,6%).
Србија је са 145,7 милиона евра била на високом 23. месту у свету и учествовала је са 0,67% у укупном светском извозу. Од суседних земаља већу вредност извоза имала је само Мађарска.
Интересантно је да је у 2022. извоз ових производа из Руске Федерације, под утицајем трговинских санкција, преполовљен, док је из Украјине, упркос ратним разарањима повећан за преко 10%. Људи могу слободно да страдају али се кућни љубимци морају нахранити.
Светски извоз ових производа имао је рекордну стопу раста у 2022. од 21% (увоз 24,2%), и у односу на пред-пандемијску 2019. вредност извоза повећана је за 60%, колико је, претпоставићемо повећан и број ових најбољих човекових пријатеља.
Увоз хране за псе и мачке је више диверсификован од извоза те је потребно првих девет високо развијених земаља (укључујући ту и Пољску) да би се објаснила половина укупне вредности.
Србија је овде на 52. месту и све суседне чланице ЕУ имају већу вредност увоза, што доказује да су напредовале више не само у људским, већ и у псећим правима.
Србија је до 2015. године била нето увозник ових производа. Од 2016. је суфицит у робној размени овим производима почео да расте геометријском прогресијом, са 4,2 милиона евра у тој години на 85,8 милиона евра у 2022.
Вредност извоза у 2022. била је готово два и по пута већа од вредности увоза.
Подаци о вредности могли би да нас одведу до погрешног закључка да из Србије хранимо два и по пута више паса и мачака у односу на наше љубимце који се хране из увоза (рекли би: ауто-шовинисте).
Када бацимо поглед на количину којом се тргује долазимо до готово идентичне тежине од 52.277 тона у 2022, као код извоза. Увоз је повећан за 70% у односу на 2019, па на основу тога можемо проценити да је број ових ауто-шовинистичких паса и мачака у Србији повећан за преко 200 хиљада, са око 300.000 на преко 520.000. То је упоредиво са бројем становника „у кругу двојке“ (или на Новом Београду) и изгледа реално. Претпоставићемо да се повећао и број патриотских паса и мачака, које се хране из домаће производње, али за колико, требало би да знамо произведену количину, па да је умањимо за извоз.
Мирослав Здравковић
Извор: Макроекономија
