Празник Светог Симена Мироточивог, патрона Митрополије црногорско-приморске прослављен је свечано и саборно данас у Подгорици.
Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Христовог Васкрсења служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије уз саслужење Епископа делчевско-каменичког г. Марка из Македонске Православне Цркве, као и Митрополита милешевског г. Атанасија, Митрополита захумско-херцеговачког и стонско-приморског г. Димитрија, Митрополита будимљанско-никшићког г. Методија и Епископа диоклијског г. Пајсија, великог броја свештенства, монаштва и вјерног народа. Архијерејској Литургији присуствовали су предсједник Скупштине Црне Горе г. Андрија Мандић, градоначелник Подгорице г. Саша Мујовић, предсједница Скупштине Главног града др Јелена Боровинић-Бојовић.
Након прочитаног Јеванђеља, бесједом се обратио Његово Преосвештенство Епископ делчевско-каменички г. Марко нагласивши да Свети Симеон није био само владар и државник, већ човјек дубоке и истрајне вјере. Подсјетио је да он није једини владар који је оставио земаљско царство, али да је јединствен по томе што је „више заволио скромну монашку келију него царску палату“. Управо то смирење – да отац постане духовни син, да владар постане монах – уздиже га међу светитеље.
Ослањајући се на јеванђељска блаженства, владика је истакао да смо „сиромашни духом без Бога, а богати са Богом“, те да је Божја правда – љубав, милосрђе и праштање. Једина истинска правда показана је на Крсту Христовом, у саможртвеној љубави.
„Висок је то критеријум,“ поручио је, „који се стиче трудом, молитвом и подвигом“, али нас управо тим путем Бог узима у Своје наручје и исправља сваку неправду.
На крају Свете Литургије, пред полазак Литије Митрополит црногорско-приморски Јоаникије је у свом обраћању подсјетио да је Свети Симеон био велики ратник и државник, али прије свега човјек непресушне вјере. Није био без гријеха – као ниједан владар – али је знао да се каје, да пролива сузе и да врлинама надвлада слабости.
Подсјетио је на његову историјску мисију: да обједини Зету и Рашку, да ослободи свој народ и постави темеље државног, културног и духовног процвата, који ће у пуноћи засијати у личности Светога Саве.
„Када је то учињено како Бог заповиједа,“ нагласио је Митрополит, „држава је почела да напредује у сваком погледу.“
Високопреосвећени је истакао да су и потоње династије – Балшићи, Црнојевићи и Петровићи – себе доживљавале као наследнике Немањића, чувајући њихову духовну и државотворну традицију.
Посебно је поменуо блаженопочившег Митрополита Амфилохија Радовића који је установио литију од Храма Христовог Васкрсења до Немањиног града, обновивши не само храмове него и народно памћење и духовно јединство у повјереном му народу у Црној Гори.
Литија која води ка Небеском Јерусалиму
Након Литургије, предвођени архијерејима свештенство, монаштво и више хиљада вјерника, родитеља и дјеце кренуло је у традиционални крсни ход од Саборног храма до Немањиног града, гдје су освештани славски дарови-колач и жито.
У обраћању на Немањином граду Митрополит Јоаникије је рекао да свака литија има дубљи смисао: она је наставак оне прве литије на Цвијети у Јерусалиму и символ пута ка Небеском граду, „вјечном Јерусалиму који је свима нама мати“.
Тај пут, нагласио је, јесте пут Христов – пут Светога Симеона и Светога Саве, Светога Василија Острошког и Светога Петра Цетињског – пут љубави, жртве и саборности.
Митрополит је подсјетио да се данас слави и празник светог Теодора Стратилата, чији дио моштију се чува у Саборном Храму Христовог Васкрсења, а онда са моштима благосиљао присутни народ и град Подгорицу.
