Прочитајте шта је обиљежило седмицу за нама из угла Војина Грубача, политичког аналитичара.
Понедељак, 09. септембар
Политички сукоб предсједника државе Јакова Милатовића и премијера Милојка Спајића уочи важних локалних избора у Подгорици се закономјерно заоштрио.
Милатовић је моменат враћања закона у Скупштину Црне Горе искористио за напад на економску политику премијера Спајића, али и оштре замјерке по многим другим пунктовима.
На другој страни, Спајић је Милатовића оптужио да враћањем закона врши опструкцију програма Европа сад 2, с циљем да се грађанима не повећају плате и пензије.
У суштини, предсједнику државе не одговара повећање плата и пензија јер рачуна да ће Влада Спајића тим повећањима добити на снази и политичким рејтингу.
Таква оштра реторика на релацији предсједник-премијер ће се наставити све до добијања резултата подгоричких избора.
Њих је изазвао предсједник Јаков Милатовић рушећи власт у Подгорици уз помоћ ДПС-а, што је велики минус с којим је ушао у изборну трку.
Јасна је жеља Милатовића да се на предстојећим подгоричким изборима деси ново „мијешање карата“ и нова прерасподјела политичког утицаја.
Жеља Јакова Милатовића је легитимна, али рекло би се да беспотребно рушење власти у Подгорици, гдје је његовим присталицама: сада бившим одборницима ПЕС-а коректно нуђено пропорционално учешће у власти из квоте која припада ПЕС-у, на крају може довести до коначног резултата: да му је то била кобна политичка грешка.
Уторак, 10. септембар
Кандидати за предсједника САД-а Камала Харис и Доналд Трамп суочили су се на дебати у Филаделфији која је била, на моменте прилично оштра.
Дебату је водио АБЦ њуз, али је приказивана на још 17 мрежа.
Након 90-минутне конфронтације, међу стручњацима и анкетарима преовладавало је мишљење да је Харис „тијесно побиједила“.
Међутим, није извјесно да ли ће то битно утицати на исход избора, који ће бити одржани кроз два мјесеца.
По истраживањима јавног мњења, Харис и Трамп воде „мртву трку“ уочи ових избора.
Процјењује се да је 67,1 милион људи било у ТВ публици током ове предсједничке дебате, што је нагло повећање у односу на дебату у јуну која је довела до изласка предсједника Џоа Бајдена из трке.
Сриједа, 11. септембар
У Црној Гори се појавила Кју грозница код крава, која је опасна и за друге домаће животиње: козе и овце. Десили су се случајеви преношења те болести на људе.
Из Института за јавно здравље Црне Горе је саопштено да су два нова случаја оболијевања људи од Кју грознице откривена у Даниловграду, као и да су претходно, у јуну била регистрована још два случаја: један у Бијелом Пољу и један у Подгорици.
Из Управе за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове је саопштено да је на фармама на подручју Даниловграда и Никшића око 200 крава заражено Кју грозницом, од укупно 800 колико их има на фармама у овим општинама.
Кју грозница се у организам човјека уноси храном – непастеризованим млијечним производима или директно преко повријеђене коже.
Проблем је у томе што се зараза међу говедима проширила јер се чекало дуже од 20 дана да се заражена грла усмрте и правилно закопају, при чему проблем постоји и у неправилном одабиру мјеста закопавања усмрћених крава.
Четвртак, 12. септембар
Десила се интересантна акција Управе полиције у вези злоупотребе средстава намијењених једној невладиној организацији која нису потрошена за дефинисани пројекат већ за личну корист.
Из Управе полиције је саопштено да су службеници Сектора за борбу против криминала, Одсјека за борбу против корупције, економског криминала и спровођење финансијских истрага-поднијели кривичну пријаву против извршног директора НВО “Центар за економски просперитет и слободе” (ЦЕПС), због сумње да је извршио кривично дјело: „неосновано добијање и коришћење кредита и друге погодности“.
Наиме, сумња се да је дотични у својству извршног директора НВО ЦЕПС новчана средства у укупном износу од скоро 105.000 еура, која је у јануару 2022. године добио од стране Министарства финансија Црне Горе и ЕУ фондова за реализацију пројекта “Оснаживање запошљавања за локални раст”, током 2022. године у цјелости утрошио за личне потребе тако што је подизао новац у готовини, вршио трансфере на свој приватни рачун, куповао крипто валуте, плаћао личне рачуне, вршио разне онлине куповине на Интернету.
На тај начин је Европској унији, односно буџету Црне Горе, причинио материјалну штету у укупном износу од око 105.000 еура.
Петак, 13. септембар
Министар правде Бојан Божовић је под појачаним мјерама обезбјеђења од 29. августа јер су процјене надлежних служби показале да безбједност министра правде мора бити подигнута на виши ниво.
Наиме, тога датума је по одлуци министра Божовића држављанин Турске Бинали Чамгоз, уз додатну оцјену да представља пријетњу по националну безбједност Црне Горе: изручен матичној држави у којој се терети за више озбиљних кривичних дјела.
Министра Божовића су као штићену личност и прије изручења Чамгоза обезбјеђивали службеници Одсјека за обезбјеђење личности у Сектору полиције посебне намјене.
Након 29. августа обезбјеђење Божовића је дуплирано и спроводи се на основу извјештаја о процјени угрожености што је тајни документ који израђује надлежни орган на основу релевантних чињеница и околности.
Субота, 14. септембар
Јавност је обавијештена о намјери Владе Црне Горе да реагује поводом ситуације у Беранама, при чему је најизгледнија опција: увођење принудне управе.
Да се подсјетимо, према договору коалиције која је направљена послије локалних избора 2022. године, НСД и Демократе су се требале ротирати на мјесту предсједника по двије године.
Након истека двије године, Вуко Тодоровић (НСД) и Дамјан Ћулафић (Демократе) дали су оставке да би се ротација обавила. Међутим, два одборника владајуће коалиције су се томе успротивила и нису долазила на сједнице.
Оставком предсједника мандат је по аутоматизму престао и другом потпредсједнику Младену Премовићу (Беране сад), тако да је град од 13. јуна остао без иједног челника општине.
Констатовањем више оставки, Општина Беране је званично остала без предсједника, оба потпредсједника и без овлашћеног лица које би извршавало обавезе и обезбиједило минимум функционалности локалне самоуправе.
У таквој ситуацији, намјера Владе Црне Горе да уведе принудну управу у Беранама је остала као оптимално рјешење за превазилажење проблема који су проузроковани неодговорношћу локалних политичких актера.
Извор: РТЦГ
