Пише: Живана Јањушевић
Подгоричка Народна библиотека „Радосав Љумовић“ организовала је панел дискусију „Савремена књижевна кретања – регионални контекст“. Учествовали су књижевници и критичари Игор Маројевић, Елис Бекташ и Александар Бечановић, а вече је модерирао Стефан Синановић.
Како је појаснио Синановић, једно од централних питања јесте гдје је мјесто књижености у данашњем свијету, и има ли снагу да обликује мишљење, не само културолошко, већ и социјално-политичко, да мијења поглед на свијет, и да нас натјера на појединачно и колективно промишљање.
Баланс између рецепције дјела и аутора
А, како пронаћи баланс између рецепције дјела и аутора, Маројевић каже да се још у антици знало да онај који ствара значење не може да га контролоше.
– Књига се појави у неком тренутку, у оваквој или онаквој друштвеној клими и добије неку рецепцију коју не би имала да се појавила нешо касније или нешго раније. Награбусио сам рецимо са рецепцијом књиге „Мајчина рука“ о страдању војвођанских Нијемаца, јер је тада Србија донијела закон о реституцији, и онда су неке десне новине писале да су ме платили Нијемци, и то сам имао озбиљних проблема и провокација – рекао је Маројевић, истичући да забрињава недостатак књижевне критике и недостатак професионалног приступа.
По Маројевићу, књижевност јесте у кризи данас, али, напомиње, ово није прва криза књижевности, подсјећајући на реченицу да су све приче испричане, а која се појављује још у епу о Гилгамешу.
Бечановић, пак, сматра да је књижевност данас највише угрожена, јер је све мањи капацитет „конзумената“ да се одвоји вријеме за књигу. По њему, упитно је и да ли ће преживјети и само читање, јер је очигледно и да је читалаца све мање.
Бекташ истиче да је већ сам наслов дискусије семантички проблематичан, јер, ми данас у ствари и не знамо што је књижевност. Бавимо се, каже он, њеном перцепцијом у европском контексту када је она била политичко оружје, и када она добија валоризацију кроз критику. Но, сматра он, о овој теми би требали да разговарају читаоци, који нити су критичари нити писци. Јер, једино глас читаоца је битан, каже Бекташ. Он је истакао и потребу да се дефинише што се сматра регионом, регионалном књижевношћу, постоји ли нешто као заједнички културни простор.
Бечановић је навео да постјуголовенску књижевност, самим тим и културни простор, подржава ако је у питању сарадња. Сматра да би било најбоље да се то само искристалише кроз естетске критеријуме.
– Питање колективних парадигми је упитно, јер је суштински важан развој ауторских личности и интересовања – каже Бечановић, додајући се вјечне теме увијек морају сагледавати из времена у коме обитавамо.
Бекташ се надовезао на овај став.
– Нама је потребна књижевност која ће суочити са изазовима ове стварности – каже Бекташ, додајући да је књижевност данас углавном компромисна, и да често води рачуна о естаблишменту и широким масама, додворавајући им се.
Извор: Дан
