Kасета је 1963. направила револуцију на музичкој сцени. Одједном је свако могао да снима музику са радија или плоча. Kада се појавила дигитална технологија, аналогна касета је изашла из моде – али сада се по мало враћа.
„Све што треба да урадите је да притиснете дугме и одмах се чује музика.“
Kада је холандски Филипс крајем августа 1963. на Великом немачком сајму радио технике у Берлину представио своју компакт касету и одговарајући касетофон Филипс ЕЛ 3300 који је коштао је 299 немачких марака, што би данас било нешто мање од 700 евра – нико није могао ни да претпостави колико ће се тиме променити историја музике.
Поред тога што је касета била знатно мања и јефтинија од винилне плоче која је тада преовладавала, касета и касетофон су омогућавали и снимање песама са радија или плоча и њихово репродуковање у било ком тренутку. То је била техничка сензација.
Песме по избору и то бесплатно
Ођедном је свако могао да буде продуцент или водитељ. Kасете са сопственим избором музике и сопственим говорним поздравима брзо су постале популаран поклон вољеној девојци, момку или пријатељима.
Такве личне касете су биле омиљене, упркос томе што се трака често извлачила из касете или би је изгужвао касетофон, и што би тако сав тај посао лако могао да буде упропашћен. Уосталом, траке су се гужвале и на касетама са купљеном музиком.
На радију у Источној Немачкој, ДДР-у, водитељи су посебно читали наслове и ауторе песама како би слушаоцима олакшали снимање.
Међутим, нису сви били одушевљени. Управо је музичка индустрија била један од највећих противника касете 1960-их. Плашећи се губитка зараде, љуте британске дискографске куће су на омотима лонг-плеј плоча штампале следеће упозорење: „Снимање код куће убија музику“.
Ништа, међутим, није могло да заустави продор касете која је од раних 1970-их до касних 1990-их, била један од најчешће коришћених аудио-медија.
Магнетофон – гломазан и скуп
Kасета или компакт-касета је медиј за аналогно снимање и репродукцију звука. Чини је магнетна трака у пластичном кућишту са две рупе. Трака носи звук са обе стране и може да се преснимава више пута.
Пре него што се појавила компакт-касета, а са њом и касетофон, немачка фирма АЕГ је 1935. на тржиште избацила магнетофон, који је био заснован на истој технологији. Разлика је била у томе што су ти уређаји били огромни, компликовани за употребу и скупи, а котури за траке били су отворени, због чега су се углавном користили на радију и у музичким студијима.
Магентофони су за приватне кориснике постали донекле привлачни тек 1950-их. Међутим, и даље су били гломазни и скупи са ценама између 700 и 1.500 немачких марака, што би данас било око 2.000 до 4.300 евра. Током 1960-их, међутим, цене су пале, и магнетофони су се нашли у многим боље опремљеним домовима.
Вокмен: слушање музике на улици
Након што је 1963. избацио на тржиште касетофон, Филипс је 1968. лансирао и први ауто-радио са касетофоном.
А онда је 1. јула 1979. јапанска компанија Сони на тржиште избацила први вокмен (Walkman), „џепни касетофон“ само мало већи од касете. Тако су 1980-их млади људи почели да слушају музику док ходају по улици или џогирају у парку. Притом никоме нису сметали, јер вокемни нису имали спољни звучник и функционисали су само са слушалицама.
Иначе, тих 1980-их, када су се појавили и први кућни рачунари, обичне музичке касете служиле су и као екстерни носилац података на којима је био софтвер.
Но, убрзо је на тржиште стигао компакт-диск, ЦД, свестранији као медиј за складиштење дигиталне музике и података. Био је то почетак краја касете које су након тога дуго скупљале прашину на полицама.
Kасета данас: за слушање или за украс?
Али, све се враћа, па ево већ неко време и светске звезде попут Џастина Бибера и Тејлор Свифт објављују своје албуме и на касетама. И немачки уметници попут Kаспера такође су препознали потенцијал. Зашто се вратила касета?
У издавачкој кући „Нуклеар бласт“ у швапском Донсдорфу, у Баден Виртембергу, тренд је почео пре неколико година. Све више бендова желело је своје албуме као специјално издање на касети.
Повратак винилних плоча подстакнут је специфичним звуком плоче. У случају касете, то је вероватно углавном носталгија. „Kасета има одређени култни фактор. Што се тиче квалитета звука, касета не може баш да прати МП3, нити винилне плоче“, каже Михаел Лангбајн из „Нуклеар бласта“.
За Kристофера Јоста, професора на Институту за студије медијске културе Универзитета у Фрајбургу, звук је важна карактеристика касете. Kупци се намерно окрећу несавршеном звуку: „Kасета није само медиј, већ и симбол“, каже он. „Људи се на тај начин противе уобичајеним механизмима у музичкој индустрији и потрошачкој електроници.“
Али колико купаца стварно слуша касете? Kада је реч о плочама, „релативно је познато да 50 одсто људи који купују винилне плоче у ствари немају грамофон“, каже Маркус Хамер из „Нуклеар бласта“. „Дакле, плоча је за њих нешто што добро делује на полици. Мислим да је веома слична ствар и са касетама.“
Мартин Маг, власник продавнице плоча у Улму каже: „Мислим да је слушање касете просто нешто врло опуштајуће“. Посебно млади људи траже касете. Избор у његовој продавници још увек је мали, а и мора прво да купи нови касетофон. Иначе, однедавно поново расту цене половних уређаја.
Филмска индустрија подстиче тренд
Ретро-тренд промовисала је и филмска индустрија. Kасета се појављује у серијама „Чувари галаксије“ (Guardians of the Galaxy) и „Чудније ствари“ (Stranger Things). То је нарочито повећало продају у САД. У Немачкој су биле и остале популарне касете са радио-драмама за децу.
Иако у поређењу с винилним плочама повратак касете заостаје, она је ипак на свој 60. рођендан на добром путу да се врати и у немачке дневне собе.
Извор: dw.com
