U mnogim evropskim zemljama se kritikuju mere vlasti za suzbijanje korona virusa. Vlada Švajcarske je posebno pod pritiskom. O tome će odlučiti narod na referendumu 28. novembra.
Vlasti su probale sa besplatnim nacionalnim jelom rakletom, slatkim pecivima i koncertima, proglasili „nacionalnu nedelju vakcinacije“ ali nisu uspeli da pridobiju više od 65 odsto stanovništva da se vakciniše. Švajcarski politikolog, profesor Mark Bilman sa Univerziteta u Bernu ne želi da govori o neuspehu kampanje koja je koštala čitavih 96 miliona franaka. „Ako uspeh znači da se o vakcinaciji priča, onda je uspeh postignut.“
Isto kao i u državama EU, tema korona nikada nije nestala iz dnevne politike, ali ovih dana ponovo dominira političkim debatama. Od sredine oktobra i u toj zemlji takođe raste broj zaraženih.
Drugo glasanje u dva meseca
I baš na početku još jednog talasa korona virusa, politika bi mogla da izgubi centralni instrument za suzbijanje pandemije – kovid sertifikat.
Švajcarci će 28. novembra po drugi put za manje od dva meseca glasati o Zakonu o kovidu19. Zakon ne reguliše samo finansijsku pomoć za ustanove kulture i gastronomiju, već i upotrebu kovid sertifikata, koji funkcioniše po istom obrascu kao i u Evropskoj uniji, a takođe je kompatibilan i sa aplikacijama EU. Bez zakona o koroni takozvano pravilo 3G (vakcinisani, oni koji su preležali koronu i testirani) više ne bi moglo da se primenjuje u gastronomiji i prilikom održavanja kulturnih događaja.
Aktuelne ankete pokazuju da građani ni na ovom referendumu neće glasati protiv zakona, ali protivnici su prilično uspešni u kampanji protiv mera za suzbijanje pandemije. Udruženje „Prijatelji ustava“, osnovano tokom pandemije, prikupilo je za referendum skoro 190.000 potpisa.
Narodna stranka je protiv
„Referendum je povod da se pokaže nepoverenje prema političkoj eliti“, kaže Bilman. „To nepoverenje se da organizovati. A za to postoji partija, koja to dobro radi još od 1990. U pitanju je SVP.“
Iako nacionalno-konzervativnu Švajcarsku narodnu partiju (SVP) u vladi predstavlja ministar finansija Uli Maurer, ona odbacuje sertifikat.
A kako bi Švajcarci i dalje bez aplikacije mogli da putuju u inostranstvo, jedna političarka SVP je ove nedelje na televiziji predložila da se sa partnerima u EU sklope bilateralni sporazumi. Bio bi to proces koji bi mogao da traje mesecima. A dok se sporazumi ne sklope sloboda kretanja bi Švajcarcima mogla da bude dobrano otežana.
„Urbano stanovništvo je senzibilnije i više veruje vladinim merama, nego stanovništvo u ruralnim kantonima, dakle mahom u kantonima nemačkog govornog područja. U njima je tradicionalno veće nepoverenje prema državi“, kaže Bilman.
Posebnu pažnju privlače stanovnici takozvanih izvornih švajcarskih kantona, koji uz tradicionalna švajcarska kravlja zvona viču protiv korona politike. I političar SVP se na jednom sastanku fotografisao sa zvonom i kritikovao „sve mere o kojima se odlučuje u Bernu“.
Istorijsko nepoverenje prema vakcinama
Dok su se kampanje vremenom promenile i danas se mahom vode u internetu, strukture stanovništva su opstale. Još na rederendumu o zakonu o epidemijama 2013. protivljenje je došlo iz ruralnih delova zemlje. Bilman takođe pominje glasanje o vakcinaciji protiv tuberkuloze u 19. veku, na kojem su pre svih kritički nastrojeni bili mali, kantoni u unutrašnjosti Švajcarske. „To izgleda kao istorijsko nepovernje prema vakcinama.“
Profesor iz Berna ovoj debati vidi potvrdu snage direktne demokratije. „Ja ne želim da govorim o podeli društva, iako mediji obožavaju takvu sliku. Spremnost na dijalog je u Švajcarskoj i dalje na veoma visokom nivou. U direktnoj demokratiji se naučilo da se može imati drugačije mišljenje, ali da postoji i razmena.“
Nema plana B
Kada se narodu obeća referendum, situacija u Švajcarskoj se često veoma brzo primiri. Mark Bilman ukazuje na uvođenje obaveznog korišćenja sigurnosnih pojaseva 70-ih. Jedno udruženje se tada žalilo na ograničenje sloboda, održan je referendum i uvedena obaveza vezivanja pojasa u automobilima, a o ovom udruženju se više ništa nije čulo.
Ako vlada izgubi, mogla bi da zakon ostavi na snazi do proleća – postoje prelazni periodi – ali politička dinamika bi to mogla da oteža. Ostaje otvoreno koje rešenje će naći Bundesrat. Ali, ne bi bio prvi put da Bern pronađe kreativno rešenje za moćnu reč naroda. Do tada važi objava vlade da nema plana B.
Andreas Nol
Izvor: Dojče Vele
