У многим европским земљама се критикују мере власти за сузбијање корона вируса. Влада Швајцарске је посебно под притиском. О томе ће одлучити народ на референдуму 28. новембра.
Власти су пробале са бесплатним националним јелом раклетом, слатким пецивима и концертима, прогласили „националну недељу вакцинације“ али нису успели да придобију више од 65 одсто становништва да се вакцинише. Швајцарски политиколог, професор Марк Билман са Универзитета у Берну не жели да говори о неуспеху кампање која је коштала читавих 96 милиона франака. „Ако успех значи да се о вакцинацији прича, онда је успех постигнут.“
Исто као и у државама ЕУ, тема корона никада није нестала из дневне политике, али ових дана поново доминира политичким дебатама. Од средине октобра и у тој земљи такође расте број заражених.
Друго гласање у два месеца
И баш на почетку још једног таласа корона вируса, политика би могла да изгуби централни инструмент за сузбијање пандемије – ковид сертификат.
Швајцарци ће 28. новембра по други пут за мање од два месеца гласати о Закону о ковиду19. Закон не регулише само финансијску помоћ за установе културе и гастрономију, већ и употребу ковид сертификата, који функционише по истом обрасцу као и у Европској унији, а такође је компатибилан и са апликацијама ЕУ. Без закона о корони такозвано правило 3Г (вакцинисани, они који су прележали корону и тестирани) више не би могло да се примењује у гастрономији и приликом одржавања културних догађаја.
Актуелне анкете показују да грађани ни на овом референдуму неће гласати против закона, али противници су прилично успешни у кампањи против мера за сузбијање пандемије. Удружење „Пријатељи устава“, основано током пандемије, прикупило је за референдум скоро 190.000 потписа.
Народна странка је против
„Референдум је повод да се покаже неповерење према политичкој елити“, каже Билман. „То неповерење се да организовати. А за то постоји партија, која то добро ради још од 1990. У питању је СВП.“
Иако национално-конзервативну Швајцарску народну партију (СВП) у влади представља министар финансија Ули Маурер, она одбацује сертификат.
А како би Швајцарци и даље без апликације могли да путују у иностранство, једна политичарка СВП је ове недеље на телевизији предложила да се са партнерима у ЕУ склопе билатерални споразуми. Био би то процес који би могао да траје месецима. А док се споразуми не склопе слобода кретања би Швајцарцима могла да буде добрано отежана.
„Урбано становништво је сензибилније и више верује владиним мерама, него становништво у руралним кантонима, дакле махом у кантонима немачког говорног подручја. У њима је традиционално веће неповерење према држави“, каже Билман.
Посебну пажњу привлаче становници такозваних изворних швајцарских кантона, који уз традиционална швајцарска кравља звона вичу против корона политике. И политичар СВП се на једном састанку фотографисао са звоном и критиковао „све мере о којима се одлучује у Берну“.
Историјско неповерење према вакцинама
Док су се кампање временом промениле и данас се махом воде у интернету, структуре становништва су опстале. Још на редерендуму о закону о епидемијама 2013. противљење је дошло из руралних делова земље. Билман такође помиње гласање о вакцинацији против туберкулозе у 19. веку, на којем су пре свих критички настројени били мали, кантони у унутрашњости Швајцарске. „То изгледа као историјско неповерње према вакцинама.“
Професор из Берна овој дебати види потврду снаге директне демократије. „Ја не желим да говорим о подели друштва, иако медији обожавају такву слику. Спремност на дијалог је у Швајцарској и даље на веома високом нивоу. У директној демократији се научило да се може имати другачије мишљење, али да постоји и размена.“
Нема плана Б
Када се народу обећа референдум, ситуација у Швајцарској се често веома брзо примири. Марк Билман указује на увођење обавезног коришћења сигурносних појасева 70-их. Једно удружење се тада жалило на ограничење слобода, одржан је референдум и уведена обавеза везивања појаса у аутомобилима, а о овом удружењу се више ништа није чуло.
Ако влада изгуби, могла би да закон остави на снази до пролећа – постоје прелазни периоди – али политичка динамика би то могла да отежа. Остаје отворено које решење ће наћи Бундесрат. Али, не би био први пут да Берн пронађе креативно решење за моћну реч народа. До тада важи објава владе да нема плана Б.
Андреас Нол
Извор: Дојче Веле
