Vi ste hram Boga živoga, kao što reče Bog: useliću se u njih, i živeću u njima, i biću im Bog, i oni će biti moj narod. Zato se… ne dohvatajte nečistoga i ja ću vas primiti, i biću vam otac, i vi ćete biti moji sinovi i kćeri, Govori Gospod Svedržitelj. Imajući, dakle, ovakva obećanja, o ljubljeni, očistimo sebe od svake nečistote tela i duha, tvoreći svetinju u strahu Božijemu (2. Kor. 6; 16 – 18 i 7; 1).
„Svakodnevno se morate starati o očišćenju duše. Bavite se duhovnim delima i izgovarajte molitvu Isusovu. Vaše misli, želje i čežnje su tamo gde je vaš um. Potčinjavanje našeg duha je od prvenstvenog značaja. Trudeći se da zadobijemo vrlinu, moramo biti smirenoumni i oprezni kako bismo otkrili zlo koje joj je suprotno, a zatim se molili Hristu da nas od njega oslobodi. Ne bi trebalo mnogo da brinemo o tome kako će, kada i na koji način naše srce biti u stanju da zadobije tu vrlinu“.
– „Oče, čitajući spise sv. Otaca, zapažamo sledeću pojavu: neki svetitelji kažu da je molitva od najvećeg značaja, dok drugi govore o poslušnosti i dobrovoljnom siromaštvu. Ponekad je teško da shvatimo šta Hristos zapravo traži od nas. Kada pomislimo da sve te vrline treba da ispunimo u isto vreme padamo u očajanje, jer je nemoguće da se odjednom borimo za svaku od njih. Naš napor postaje mnogo lakši kada shvatimo da je sticanje tih vrlina ishod pojedinačne borbe za svaku od njih. Možete li mi pomoći da razumem šta zapravo treba da učinim da bih otkrio put do Hrista?
Starac mi je rekao sledeće:
– Očišćenje, božanska pravda, smirenoumlje, ljubav, poslušnost, dobrovoljno siromaštvo i sve ostale vrline su zapravo jedna jedina vrlina. Hristos želi da svoju volju svedemo na nulu. Ukoliko zadobiješ neku od ovih vrlina, imaj na umu da će ona obuhvatiti i sve ostale; isto se može primeniti i na strasti, jer jedna strast uključuje i sve ostale. Očišćenje zahteva da duša bude očišćena od naše zle volje; božanska pravda je napuštanje naše sopstvene volje zbog volje Božije; smirenoumlje je unižavanje naše sopstvene volje i uzdizanje volje Božije; poslušnost podrazumeva da se odreknemo svoje volje i budemo pokorni drugim ljudima; molitva zahteva da um udaljimo od svoje volje i svojih želja i da se usredsredimo na Boga. Vidiš, dakle, da svaka vrlina koju upražnjavaš dovodi do istog ishoda, odnosno do uklanjanja i očišćenja tvoje volje. Čovek će duhovno uzrastati i biti od koristi samo ukoliko uspe da svoju volju svede na nulu. Kada Amerikanci šalju raketu u kosmos oni, brojeći od deset do nule, čine to isto, i tek kada dostignu nulu ispaljuju raketu. Isto to se može primeniti i na našu dušu: kada je naša volja svedena na nulu a naša duša očišćena, ona se uznosi ka Bogu!
„Blagodat Božija se useljava u dušu kroz sv. krštenje; to je dar koji je svima nama darovan. Ponekad pomislimo da Bog svetiteljima daje više darova nego ostalima; to nije tačno. Hristos podjednako voli svu svoju decu, ali mi ne cenimo i ne poštujemo Božiji dar u istoj meri. Kada čovek oseća zahvalnost i veruje da, nakon sv. krštenja, Božija blagodat obitava u njemu, on unižava sopstvenu volju i očišćuje se kako bi joj (blagodati) dopustio da dela. Kada blagodat Božija dela u duši, mi mislimo da je Gospod počastvovao tog čoveka većim darovima. Istina je, međutim, da takav čovek više voli Hrista i svojim smirenoumljem dopušta Hristu da dela u njegovu korist.
Mi nismo ništa inferiorniji od apostola. Apostoli jesu fizički bili bliski Hristu i On im je pomogao; mi, međutim, kroz blagodat sv. krštenja od najranijeg detinjstva nosimo Hrista u svojoj duši.
Dušu, međutim, moramo osloboditi od strasti i dopustiti božanskoj blagodati da obitava u nama. Ukoliko se više očistimo, utoliko ćemo više dopustiti božanskoj blagodati da dela. Kada je duša u potpunosti očišćena od sopstvene volje i potpuno smirena, može da doživi blagodat Hristovu i ispunjenje svih Njegovih obećanja“.
Kako mi je izraz „očišćenje duše“ bio donekle nepoznat, često sam molio Starca da ga opširno analizira. Savetovao mi je da pročitam neke odlomke iz Svetog pisma koji će mi omogućiti da pogledam unutar sebe i zapazim nakaznost sopstvene duše, kako bih postepeno započeo sa njenim očišćenjem. To su sledeći citati:
2. Tim. 2; 20-21: A u velikome domu nema samo zlatnih i srebrnih sudova, nego i drvenih i glinenih, i jedni su za čast a drugi za nižu upotrebu. Ako, dakle, ko očisti sebe od ovih, biće sud za čast, osvećen i koristan domaćinu, pripremljen za svako dobro delo.
2. Kor. 7; 1: Imajući, dakle, ovakva obećanja, o ljubljeni, očistimo sebe od svake nečistote tela i duha, tvoreći svetinju u strahu Božijem.
2. Kor. 10; 3-5: Jer živeći u telu ne vojujemo po telu. Jer oružje našeg vojevanja nije telesno nego silno Bogom za rušenje utvrđenja, obarajući pomisli i svaku oholost koja ustaje protiv poznanja Božijega, i pokoravajući svaku pomisao na poslušnost Hristu.
Fil. 2; 5-9: Zato neka je u vama ista misao koja je i u Hristu Isusu koji, budući u obličju Božijem, nije smatrao za otimanje to što je jednak sa Bogom, nego je sebe ponizio uzevši obličje sluge, postao istovetan ljudima, i izgledom se nađe kao čovek: unizio je sebe i bio poslušan do smrti, i to do smrti na krstu. Zato i Njega Bog visoko uzdiže i darova mu Ime koje je iznad svakog imena.
Mt. 5; 8: Blaženi čisti srcem, jer će Boga videti.
Mt. 23; 26: Fariseju slepi, očisti najpre iznutra čašu i zdelu da budu i spolja čiste.
Lk. 11; 39: Sad vi fariseji spolja čistite čašu i zdelu, a iznutra ste puni grabeža i zlobe.
Izvor: svetosavlje.org
