
„Ова драма је почела на Косову“ – чувена је Андрићева реченица коју је велики писац изрекао у другом контесту, вјероватно можда и не слутећи колико ће она прецизно одсликавати сву комплексност међународне политике у 21. вјеку. То је симболично потврдила жучна расправа између представника Русије и Француске на последњем засиједању Савјета безбједности УН у Њујорку.
Наиме, Савјет безбједности УН одбио је да 25.марта расправља о НАТО агресији на СР Југославију, са нула гласова против, али са превише држава које су (и даље) остале уздржане, па предлог није добио потребан број гласова.
Представник Француске у Савјету безбједости казао је да сматра да питање бомбардовања Југославије не представља питање међународне безбједности, те да свијет није дужан да се њиме бави. Са друге стране Русија је инсистирала да је питање Косова питање међународне безбједности, агресију НАТО је окарактерисала као илегалну, на шта је француски представник узвратио да Русија на овај начин жели да оправда своју агресију на Украјину.
И као што то и увијек бива, проблем се опет вратио кући. Тамо гдје је све почело. На Косову.
Тешко да представник Француске у Њујорку и сам вјерује у то што је изрекао. Заправо, показало се да су управо Косово и бомбардовање Југославије она преломна тачка на којој је бесповратно начет послијератни међународни свјетски поредак, док је чињеница да је операција изведена без сагласности СБ УН то исто тијело свела на ништа више до дебатни клуб.
Бомбардовањем државе на самом тлу Европе на концу 20. вијека и покушај откидања дијела њене територије – случај који једино има пандан у случају Панаме – државе која је 1903. настала „отцјепљењем“ од Колумбије, такође из геостратешког разлога колоса са сјевера, за европске савезнике био је горко упозорење, а за остатак планете дословце аларм да је свијет закорачио у једну нову опасну фазу.
На Косову је започета разградња и разарање европског и свјетског система колективне безбједности, и управо последице једног таквог чина сви живимо у 21. вијеку, када је једино сигурно правило – да правила нема. Са друге стране, понашање Москве и Пекинга од тог момента говори да су поменуте велике силе више него јасно схватиле поруку шта и за њих у суштини значе – Косово, СР Југославија и 1999. година.
Свијет се данас, 25 година касније неумитно креће ка мултиполарности што потенцијално наговјештава један праведнији али и свијет у коме, тренутно на сваком кораку вријеба прегршт опасности. Можда с тога и није чудно што Запад избјегава било какво суочавање са истином и полемику о 1999. години. Јер данас дискутовати о Југославји и Косову значи дискутовати о самој сржи проблема, о тачки од које је све почело, а за шта, чини се тренутно у западним прјестоницама нема довољно ни снаге, ни воље ни елана.
Нема сумње да је ова драма почела на Косову, и да ће, када за то дође ред, Косово поново бити у центру глобалне приче када се једнога дана буде поново преиспитивао и цртао неки нови међународни поредак. Надајмо се овог пута утврђен на правилима и узајамном поштовању између великих и малих.
Небојша Поповић
