„Са извора Белог Дрима, Пећко пиво прија свима“- некада је гласила реклама за пиво које се производило на Косову, у бившој Југославији. Распадом државе, чијим је радницима овај чувени „зидарски пилс“ три деценије утољивао жеђ, наступио је период приватизације, препродаје и ребрендирања, пише Универзитетски одјек.
Првог августа је обележен Међународни дан пива, а Одјек Вам доноси причу о пивари са Косова.
Комплекс пиваре у Пећи започет је са изградњом 1968. године, да би фабрика 1971. била пуштена у рад. Распад Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) и избијање рата на Косову, довели су привреду тог подручја у незгодан положај – јавним предузећима претила је приватизација.
Пивара након рата
До 2006. године Пећка пивара била је у друштвена својина, а њом је управљала Пољопривредна корпорација Београд (ПКБ).
Пећку пивару 2006. године купио је косовски бизнисмен, Екрем Лука. Пивара је продата за нешто више од једанаест милиона евра, што је три пута мање од реалне цене, како је тада за медије оценио шеф Економског тима за Косово и југ Србије, Ненад Поповић.
Поповић је тада ову приватизацију оценио као непоштену и економски неоправдану, те истакао да међународна заједница мора заштитити права радника, како српске, тако и албанске националности на Косову.
Исте године, 57,63% удела власништва пиваре купује Пивоварна Лашко. Године 2014. ова словеначка пивара продаје свој удео косовској компанији Глобосос, чији је власник бизнисмен Бљерим Деволи, за нешто више од 14 и по милиона евра.
Према подацима Косовске агенције за приватизацију (КАП), од приватизације фабрике уложена је значајна количина новца у инфраструктуру и технологију производње, а потрошачи су пиво могли купити у Албанији, Црној Гори, Македонији; у скоро свим земљама региона, осим у Србији и Босни и Херцеговини (БиХ). Извоз у ове две земље тренутно је немогућ јер Србија и БиХ не признају Косово као независну државу, иако постоји могућност да се трговинским споразумима, попут Опен Балкан-а, стекне услов за бољу економску сарадњу у региону.
Ко су Лука и Деволи?
Екрем Лука и Бљерим Деволи, косовски бизнисмени са спорном репутацијом свој утицај проширују и на медијску сцену Косова.
Екрем Лука је власник компаније Дукађини, која има већински удео у више различитих фирми, међу којима и онима које се баве делатностима штампе, осигурања, здравствене заштите, телекомуникација, грађевинарства и енергетике. Након смрти његовог брата, Агима, Екрем је стекао осамдесет посто власништва Радио-Телевизије Дукађини.
Агим Лука био је власник компаније која се бавила трговином дувана, како наводе подаци Мониторинга медијског власништва на Косову за 2023. годину. Послови са трговином дувана и цигарета били су и интересовање Екрема Луке, али се он наводи и као вођа организованог криминала и трговине наркотицима између Приштине и Београда, наводи ОЦЦРП. У извештају Државне агенције за истрагу и заштиту БиХ (СИПА) наводи се и да је Лука блиско сарађивао са Антоном Станајем, црногорским бизнисменом који се бавио кријумчарењем цигарета, а који је убијен 2013. године. Лука је 2020. године ухапшен због основа сумње да је починио кривична дела лишавање слободе неколико лица, присила и преваре.
Дукађини, под управом Екрема Луке, служио је као средство пропаганде и лажних истраживања у корист странке Аљбина Куртија, Покрета Самоопредељења, на превременим парламентарним изборима 2021. године, преноси Косово Онлајн (Косово Онлајн).
Ни Бљерим Деволи нема добру репутацију на медијској сцени Косова. Власници двеју највећих медијских кућа на Косову, Лукин Дукађини ТВ и Кљан Косова, у власништву Деволи Групе, имају значајан утицај на уређивачку политику, користе своје платфоме за промовисање пословних и политичких интереса, изазивајући цензуру и аутоцензуру у редакцијама, наводи Трансевропска опсерваторија за Балкан и Кавказ (ОБЦТ).
Један од водећих косовских бизнисмена, Бљерим Деволи, успоставио је монополистичку контролу над делом производње соларне енергије на Косову. Путем шест повезаних компанија добио је дозволе за 16,7 мегавата (МВ) соларне енергије, тиме премашујући ограничење од 3 МW, открила је Балканска истраживачка мрежа (БИРН Косово) 2020. године. Истраживање је открило и да поседује компаније на Малти, регистроване на адреси чији представник, према подацима из Панамских папира, заступа преко 150 осталих пословних субјеката.
Контроверзе овог бизнисмена не престају, те је почетком ове године тржни центар Централ Парк у Приштини, постао проблематичан због измена грађевинских дозвола, сукоба интереса и нетранспарентности у изградњи. Тржни центар налази се близу некадашње фабрике амортизера, коју су 2011. године приватизовала браћа Деволи. У простору бивше фабрике сада се налази студио Кљан телевизије, као и пословне канцеларије породице Деволи.
Ништа исто к’о и лани
Власништво над Пећком пиваром у последњих двадесет година обележено је непоштеном, нетранспарентном приватизацијом, контроверзним људима из света бизниса, корупције, криминала. Иако се стиче утисак да је компанија комерцијално успешна и без скандала у свом пословању, ни пиво није „имуно“ на поделе које разарају Косово нешто више од две деценије.
У граду Корча, у Албанији, 2015. на фестивалу пива одржан је концерт Горана Бреговића. Током концерта догодио се инцидент, када је младић бацио сузавац, а велики део публике напустио је фестивал.
Неколико недеља пред Бреговићев наступ, јавност је јасно негодовала против његовог доласка у Корчу. Покренута је онлајн петиција, најављен је протест, уметници су отказивали своје наступе.
Главни разлог незадовољства грађана била је песма Калашњиков. Она носи назив по оружју, спомиње речи „пуцај“ и „јуриш“, те могу пробудити српски национализам и појачати мржњу, како наводе медији. Чињеница да је Бреговића 2006. године тадашњи градоначелник Тиране, Еди Рама, прогласио почасним грађанином тог града није помогла да се тензије смире до наступа.
Пећко пиво, које је било спонзор фестивала, своје учешће отказало је уз саопштење да подржавају пријатељску атмосферу и да ће подржати друге фестивале.
Пећко пиво до сада било је спонзор бројних фестивала, од филмских до пивских, као што су DokuFest, Beer Fest, Анибар и други.
Косовско Министарство трговине и индустрије 2020. године са тржишта је повукло “Пећко пиво“. Производ је повучен са тржишта јер није имао фактуру, то јест, доказ о пореклу производа. У саопштењу Министарства наводи се и да је тржишна инспекција одузела преосталу количину производа и изрекла казну за непоштену трговинску праксу. Према подацима који се могу видети на друштвеној мрежи за љубитеље пива, Untappd, пиво се дистрибуирало и пило у манастиру Бањска, близу Звечана.
Коментари читатеља бројних портала су усаглашени – Пећко пиво је било једно од најбољих пива које су икада пробали.
Данас се пиво из Пећи пакује и продаје као Бира Пеја, поседује 24 хектара производног комплекса и запошљава нешто више од две стотине радника.
Некада удружено под јачином братства и јединства, а сада друштво подељено контроверзама, политиком, тржиштем, остаје засигурно удружено у једном – љубављу према пиву.
Извор: КоССев
