Финале НБА лиге између Денвер нагетса и Мајами хита подариће дуел две уникатне личности на лидерским позицијама, Николе Јокића и Џимија Батлера. Упркос дијаметрално различитим животним причама, заједничко је поверење саиграча у њих и формирање тимских филозофија на бази њихових доминантних врлина. “Џокерова“ финеса и несебичност наспрам Батлерове неисцрпне борбе и пркоса.
Денвер и Мајами спречили су сусрет „титана“ – Лос Анђелес лејкерса и Бостон селтикса у великом финалу. „Блокбастер“ кошарке је стопиран. Борба две франшизе за рекордну осамнаесту титулу била би сан-снова за НБА лигу.
Леброн Џејмс и Ентони Дејвис, најбољи кошаркаши Лејкерса
Ипак, име на дресу не доноси победе. Мора да се заслужи на терену. „Монархистичке лозе“ НБА лиге су тешко поражене у финалима конференција. Лејкерси су бар пре „метле“ имали одличну сезону, прошавши од плеј-ина до треће рунде, избацивши прошлогодишњег шампиона Голден стејт. Селтикси су дозволили екипи Хита да постане тек други осмопласирани тим у финалу НБА лиге.
Оно што чини двобоје занимљивима су супротности стилова. Томе ћемо сведочити у сусрету Денвера и Мајамија. Идентитет тим екипама дају управо њихови лидери, Никола Јокић и Џими Батлер. Сомборац спокојног детињства међу двојицом старије браће против одбаченог Афроамериканца, принуђеног да од 13. године налази нову породицу.
Сомборски социјализам у Колораду
Војвођанска равница подарила је можда најбољег играча на свету у овом тренутку. Супротан стереотипном менталитету професионалног спортисте, гладног успеха и славе, Никола из ноћи у ноћ „ведри и облачи“ у најјачој лиги света са ретко виђеном лакоћом и мирноћом.
Јокић се поздравља са саиграчима
Он је ту да својим талентом допринесе екипи. Свестан своје снаге, Јокић зна кад треба да убаци преко 30-40 поена, а када да преда лопту момцима у поентерској серији, бољег расположења и позиција за сигуран кош.
Њему се све десило некако успут, случајно, без оптерећења. Од Меге, сребра на Олимпијским играма до раста са Денвером. Радио је много на себи. Физичка спрема као једина фалинка усавршена је напорним радом преко лета, науштрб репрезентативним обавезама. Вештина је увек присутна. Несебичност, неоптерећеност статистиком и воља за асистенцијама учинила је „Џокера“ идеалном основом за грађење конкурентног тима.
Играње у екипи са момком који ће обезбедити поседе скоковима, навести већу пажњу одбране, па искористити за проигравање слободних саиграча. Нема особе у НБА да не воли такву личност поред себе. У свлачионици увек спреман за шалу, разговор, жели да победи и једнако му пада тешко као и осталима. Не значе му МВП трофеји и ол-стар ордење, битно је да тим побеђује. Увек се врати на крају дана својој супрузи и ћерки, а током лета свом у сомборској ергели има свој мали свет и око њега Кинески зид.
Јокић је први међу једнакима. Социјализам на терену. Дељење добара са свима и убирање плодова успеха на равне части. Лопта не иде њему, не због страхопоштовања, него зато што има предност над чуварем. Ништа мање нису важни ни Брус Браун, Кентејвијус Колдвел-Поп, Мајкл Портер Џуниор, Ерон Гордон, Џеф Грин и остали играчи улоге. Не провоцора, али узврати. Не „лаје“, али „гризе“. У пресудним моментима преузима лопту и појачава агресивност. Најбољи пример за то је четврта деоница треће утакмице против Лејкерса, када је убацио 15 поена, упркос проблемима са личним грешкама. Док је боравио на клупи, друга имена су покренула серију и преокрет Нагетса, а Јокић је својим уласком донео додатну опасност.
Заједничко добро оличено у лопти дели се тако да сви чланови заједнице буду задовољни, јер се поштује утврђени систем. Награда је сталан допринос целог тима. Ако добијеш лопту кад си сам, осећаш поверење других, па се у одбрани још више трудиш. Чак се и луцидност Џамала Марија конструктивно усмерила.
Никола Јокић МВП финала Запада
„Држава благостања“ Нагетса је број један на Западу. Ривалско понашање не прелази границу прљавог и непријатељског. Најбитније је одбранити се и кренути у напад организовано, ослањајући се на најистакнутијег појединца. Вожд, а не краљ. Сви за једног, један за све.
Империјализам са Флориде и „генерал“ Батлер
„Не свиђа ми се како изгледаш. Мораш да идеш“, биле су речи мајке 13-годишњег Џимија Батлера, тинејџера одраслог без оца у предграђу Хјустона званом Томбол.
Џими Батлер
Малоленти бескућник селио се од друга до друга, расут у комаде, везан само лоптом. Мењао би место становања на неколико недеља и преостао му је бег у кошарку. Кров над главом и осећај припадности добио је у породици са већ шесторо деце.
Члан Универзитета Маркет, који је до тада избацио само Двејна Вејда, изабран је са 30. места на НБА драфту 2011. од стране јаких Чикаго булса. Пред драфт је истицао да не жели да га људи сажаљевају због његове животне приче.
„Молим вас, знам да ћете нешто написати. Само вам тражим да ме зато људи не сажаљевају. Мрзим то. Нема шта да жалите. Волим оно што ми се догодило. То ме је учинило оваквим какав јесам. Захвалан сам на изазовима са којима сам се суочио. Молим вас, не терајте их да ме сажаљевају”, изјавио је млади Батлер за „И-Ес-Пи-Ен“ пре 12 година.
Нико му није давао било какве шансе да се пробије у тиму шампионских амбиција као што су били Булси у ери Тома Тибодоа. Прорадио му је „инат“. Менталитетом уличног пса, издржљивог на ударе ветрова, хладноћу и глад, Џими је импресионирао Тибодоа изузетним залагањем у одбрани. Такве играче Тибодо обожава. Корак по корак, од 2,6 поена до ол-стара за четири године. Постао је звезда и пре свега играч с ким нико не жели да се качи. Ако му се замериш, спреми се да те играчки сроза у одбрани и нападу. Филаделфија и Минесота нису били довољно жестоки за њега, отишао је не окрећући се назад. Мајами је постао његов други дом. Средина у којој се тражи максимално залагање. Нема „тоњења“. Извлачи максимум из сваког састава. Пре три године су у „баблу“ стигли до великог финала и цео свет се уверио у Батлерове способности.
Ова сезона је поновни врхунац његове каријере. Изгубили су од Хокса у првој утакмици плеј-ина, успели да преко Чикага упадну у доигравање и онда креће „терор“. Пали су најбољи тимови Истока, Бакси и Селтикси, као иславни Њујорк никси. Не само да су их избацили, него су унели потпуну пометњу међу члановима НБА елите. Милвокију је Батлер убацио 56, па 42 поена. Од тада је било јасно да се поново јавио његов плеј-оф алтер-его.
