Три година након пожара у којем је тешко оштећена чувена катедрала Нотр Дам у Паризу, рестаурација тече споро и велико је питање да ли ће бити завршена до 2024. као што је то предвиђао председник Француске.
„И данас се добро сећам тог догађаја“, каже историчарка уметности Барбара Шок-Вернер, која је некада радила на реконструкцији келнске катедрале. „Седела сам испред телевизора и гледала како катедрала гори, потпуно престрављена“. Највећи шок је доживела када се срушио врх торња. Већ тада је била сигурна да ће понудити помоћ при реконструкцији Нотр Дам.
Париска катедрала у готском стилу је светски позната. Француски писац Виктор Иго (1802-1885) је овековечио у историјском роману „Звонар Богородичине цркве“ који је више пута и екранизован. Аустријски композитор Франц Шмит (1874-1939) је по том роману компоновао романтичну оперу са истим насловом. У овој катедрали је и Наполеон Бонапарта (1769-1821) крунисан за француског цара, а много раније је круну француског краља на истом месту добио и енглески монарх Хенрик VI (1421-1471).
Катедрала је саграђена између 1163. и 1345. године и један је од главних симбола културе и идентитета француске нације. Њена силуета се величанствено уздиже над острвом Ил Деласите на Сени, у историјском центру Париза.
Када су пре три године снимци катедрале у пламену обишли свет, сви су били ужаснути и одасвуд су почеле да пристижу понуде за помоћ. Француски председник Емануал Макрон прогласио је рестаурацију катедрале националним пројектом и обећао да ће она бити готова у року од пет година. Само француски донатори су у ту сврху издвојили око 850 милиона евра.
Новац и експертиза из Немачке
И из Немачке су пристизале понуде за помоћ а сакупљено је и 700.000 евра. Три дана након пожара је тадашња државна министарка за културу Моника Гритерс именовала Барбару Шок-Вернер за координаторку немачке помоћи.
У вечери када је избио пожар, ватрогасци су дошли тек када се огласио други противпожарни аларм. У то време је у току била рестаурација крова и централног и један део катедрале је био под скелама. Здање је евакуисано али се одмах потом пожар проширио на кровну конструкцију. Све су снимале и телевизијске камере.
Свет је био шокиран. Небо над Паризом је горело. Људи су стајали на париским улицама у неверици. Хоће ли бити спаса за „Нашу госпу од Париза“? Тек следећег јутра, након више од дванаест сати борбе, пожар је потпуно угашен.
Архитектонско чудо
Затим је почело трагање за узроком пожара. Нагађања су ишла од могућег кратког споја у електричним инсталацијама, до опушка цигарете. До данас није разјашњено како је дошло до избијања ватре.
Историчарка уметности Шок-Вернер је одмах направила процену штете и испоставило се да она није била тако велика као што се у почетку мислило. „Хвала богу да се нису сви сводови срушили“, рекла је. Уништена су „само“ три свода. У хору је створена рупа. У почетку је мислила да је зацело уништена и статуа Богородице, али остала је читава – није је погодио ниједан од делова срушеног торња. „То је чудо Нотр Дам“, рекла је ова експерткиња.
Последице пожара су ипак биле огромне, а додатну штету је изазвала и вода за гашење због које је читава конструкција и данас влажна. Шок-Вернер каже да би могло да потраје и десет година док се та влага не повуче. То битно отежава рестаурацију, јер „употребљени фарба и малтер неће дуго трајати пошто ће их вода из зидова растворити“.
Рестаурација Нотр Дам се брзо испоставила као огроман финансијски, организациони и политички, пројекат. У почетку је ваљало најпре обезбедити објекат како се оштећени делови катедрале не би даље сами рушили. Тако је опрезно уклоњено читава конструкција која је држала централни торањ јер је била угнута и измештена – „а то је трајало читаву годину, јер је стално постојала опасност од рушења сводова који су је држали“.
Француско-немачка сарадња ипак није текла тако лако, јер су се Французи побунили што Немци учествују у реконструкцији прозора и одузимају тиме посао француским колегама. Ствари су се ипак временом изгладиле, јер су Немци нагласили да преузимају само део радова.
Реконструкција главних оргуља
Три године након пожара, почела је и рестаурација главних оргуља катедрале. Њих нису уништили ни пожар, ни вода за гашење. Ипак, покрила их је отровна оловна прашина. Тренутно се у једном атељеу ради на рестаурацији 19 вентила, а у једној радионици се чисти 8000 регистара ових оргуља. Током лета ће бити рестаурирана и њена четири меха.
Немачка историчарка није баш сигурна да ће француски председник Макрон успети да испуни своје обећање и заврши реконструкцију Нотр Дам до почетка Олимпијских игара у пролеће 2024. „То је рок који је сам председник одредио. Тиме се ствари додатно отежавају“, подсећа Шок-Вернер.
Највеће питање је да ли ће кров бити до тада готов. Прозори би требало да буду уграђени до средине следеће године. Затим се скела мора уклонити да би се оргуље вратиле на своје место. У 2024. години би катедрала поново могла бити отворена за посетиоце.
Штефан Деге
Извор: Дојче Веле
