Од 1. јула, када на снагу ступи нови Закон о трговини, продавнице би у Хрватској по правилу требало да не раде недељом, с тим да ће трговци моћи по свом нахођењу да изаберу 16 недеља током године када ће њихова врата бити отворена.
Понуђених 16 радних недеља по избору трговаца треба да буду распоређене на шест месеци до краја године, што значи да ће трговци морати да изаберу од 27 могућих недеља током којих желе да раде, а сваке наредне године број од 16 недеља биће распоређен током целе године.
Већина трговина већ је направила распореде, па су се тако оне у туристичким подручјима углавном одлучиле за радне недеље у летној сезони, док је на континенту фокус на почетку школске године и предпразничним недељама крајем године.
Закон предвиђа и изузетке, као што су бензинске станице, продавнице на аедродромима и трајектним лукама, музејима, тезге на пијацама, док је за киоске радно време недељом ограничено од 7 до 13 сати.
Ограничавањем рада недељом делимично се решава проблем недостатка радника, али ће, како преноси ХРТ, недељни промет за послодавце бити тешко надокнадив.
„Позивање на примере с нерадним недељама у земљама попут Немачке или Аустрије, падају у воду када се, као пример, узму земље попут Италије, где нема забране рада недељом“, казао је стручњак за малопродају Слободан Школник.
Он сматра да ће нерадна недеља тешко погодити неке послодавце и очекује да ће они заштиту затражити на Уставном суду, где ће затражити равноправност учесника на тржишту, али и запослених у различитим делатностима.
Извор: sputnikportal.rs
