Пише: Милија Тодоровић
У посљедња два мјесеца Александар Вучић понавља једно те исто: „блокаде су пропале“, „опада им подршка“, „свирамо крај“… и сл. А како се протестима и њиховој бројности крај не назире, овој предсједниковој репетицији не могу да нађем смисла. Ево нека не испадне да сам на страни блокадера, или да сам против Вучића, питам чисто феноменолошки: шта значе ријечи које не значе ништа?
Свештеник Никола Пејовић: Најважније да су повријеђени ван животне опасности, утврдити све околности
Осим ако се Вучић, попут Славка Штимца, није сјетио Доли Бел и почео сам себе да убјеђује како „свакога дана у сваком погледу, све више и више напредује“? Била би то она врста сугестивних мантри која се своди на оно: 100 пута поновљена лаж постаје истина.
На жалост по Вучића, или на срећу по његово ментално здравље, истину ипак треба избројати и показати у чињеницама…
