Studenti iz Srbije danas su i zvanično nominovani za kandidaturu za ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir. Njih su za tu nagradu bukvalno u minut do 12, s obzirom da danas ističe rok, kandidovali dramski pisac Siniša Kovačević i advokatica Dijana Stojković. U toku dana ekspresno su dobili i potvrdu Nobelovog komiteta da su primili njihovu nominaciju.
Radar ekskluzivno, uz saglasnost Siniše Kovačevića i Dijane Stojković, objavljuje integralno obrazloženje u kome su Nobelovom komitetu predložili da na spisak potencijalnih dobitnika ovogodišnje nagrade za mir uvrste i studente iz Srbije.
„Poslednjih trinaest godina Srbija je bila u čeljustima autokratskog režima koji je ukinuo slobodne medije, hapsio i ubijao neistomišljenike, prožet korupcijom koju je inicirao i minuciozno sprovodio, mefistofelovskom veštinom krao na izborima, zloupotrebljavajući sve medije, biračke spiskove, ucenjujući birače radnim mestima, pretnjama članovima porodice, uključujući čak i decu, koristeći batinaše koji su u crnim džipovima bez registarskih oznaka kružili Srbijom pred svake izbore.
Uzurpator na mestu predsednika Srbije imao je celovečernje nastupe na televizijama sa nacionalnom frekvencijom 400 puta u toku jedne godine, izgrađen je kult ličnosti pri čemu je Vođa odlučivao bukvalno o svemu. O zakonima, o tome ko će biti prvak države u fudbalu, ko ministri, a ko predsednici dalekih provincijskih opština, kakve će se presude i kada donositi. Krao se ogroman novac koji se meri milijardama evra, put do bogatstva podrazumevao je člansku kartu vladajuće stranke. Srećna nova 1933. godina. Formirana je kasta prebogatih i nedodirljivih, koji su u pravnom smislu bili nekažnjivi.
Nasuprot njima, postojala je politički impotentna opozicija, bez pristupa medijima i vrlo često pod kontrolom diktatora. Činilo se da će to stanje trajati večito, pri čemu se sloboda nije dobijala ni na kašičicu. Nakon tragičnog rušenja nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, koja se srušila zbog korupcije, nestručnosti, ugradnje nekvalitetnih materijala od strane kineskih izvođača i loše izvedenih radova brojnih podizvođača, srpski studenti su brutalno napadnuti prilikom odavanja počasti poginulima. Tada su ustali srpski univerziteti. Sve se pretvorilo u nezaustavljivu bujicu slobode i toliko logičnih zahteva za pravdu, oslobađanje zarobljenih i otetih institucija i izvođenje pred lice pravde svih odgovornih za rušenje tek obnovljene stanične zgrade.
Usledio je brutalan odgovor režima. Nazivani su izdajnicima, stranim plaćenicima, petom kolonom, hapšeni su, prebijani u zatvorima, prilikom uličnih blokada na ulicama, o tempora o mores, gaženi automobilima u punoj brzini, prebijani bejzbol palicama, lomljene su im vilice i lobanje, pri tom je veći broj studentkinja među stradalima.
Kao odgovor usledile su blokade fakulteta, duh i poezija, hrabrost i nepokolebljivost, saosećanje, solidarnost, osećaj posebnosti i saosećanja.
Danas su na srpskim ulicama, zahvaljujući njima, stotine hiljada ponovo uspravljenih i uspravnih ljudi, koje je srpska mladost ujedinila i oslobodila straha. Nijednim činom nasilja nije odgovoreno na užasno nasilje režima i njegovih falangi. Krv na srpskim ulicama bila je samo i isključivo studentska. Kao odgovor usledile bi reakcije koje su svojom inventivnošću potpuno razoružavale diktatora i policijske kordone. Pri tom nije razbijena nijedna čaša, nije zgažen nijedan cvet. Ulice i trgovi na kojima se skupljalo nekoliko stotina hiljada ljudi, nakon demonstracija, bile su čistije nego pre samog početka.
Teško je pripadati uplašenom i neslobodnom narodu. Javlja se osećaj teskobe, stida i bespomoćnosti, kao posledica toga desio se stravičan egzodus mladih ljudi, 600.000 mladih intelektualaca napustilo je Srbiju u poslednjih deset godina, pre svega u potrazi za slobodom. Zato je ovaj studentski pokret, gandijevski nenasilan, dragocen za opstanak jedne evropske nacije, povratak digniteta svih građana Srbije, opstanak države koja je formirana na evropskom tlu pre skoro celog milenijuma, ali i uspostavljanje trajnog mira u turbulentnom regionu.
Imponuje studentska upornost, apsolutna moralna konzistentnost, nepokolebljivost, svest o tome da je na njihovim plećima budućnost zemlje koju ne žele da napuštaju, nego da je učine slobodnom i demokratskom, baštineći pritom sve tradicionalne, savremene, ali vanvremenske vrednosti.
Ova nagrada ubrzala bi pad poslednjeg diktatorskog režima u Evropi, stimulisala i ohrabrila mladost u Srbiji da bude još hrabrija u oblikovanju vlastite budućnosti, afirmišući mir i nenasilje kao osnovnu paradigmu!“
U potpisu:
Siniša Kovačević, pisac
Dijana Stojković, advokat
Izvor: Radar
