Mirnoj predizbornoj aktivnosti doprinela naelektrisana situacija u svetu. – Građani opterećeni inflacijom i nemaju strpljenja za bespotrebne svađe
Banjaluka – Da su kojim slučajem iz izborne kampanje izostale reciklirane teze o Jeleni Trivić i njenoj partiji PDP-u kao ispostavi „britanske obaveštajne službe”, te Miloradu Dodiku i njegovom SNSD-u kao „zastupniku hrvatskih interesa”, kao i snimku koji minulih dana kruži po mrežama na kom šef banjalučkog SDS-a, opozicionar Milan Radović, navodno „priznaje” nečasne radnje i dilove s novinarima, predizborni period protekao bi po ocenama onih koji su pratili ovaj proces dosadno i tiho, pa šaljivo kažu da bi predizborni period u Srpskoj izgledao monotono kao u skandinavskim zemljama.
Neobično mirnu kampanju u kojoj su najvažniji kandidati izbegavali televizijske duele i direktna sučeljavanja, a stranke koje su ih nominovale kampanju bazirale uglavnom na direktnom kontaktu s građanima i obraćanju svojim simpatizerima i ovog je puta obeležilo nadmetanje političkih oponenata o tome ko više voli Republiku Srpsku i ko je onaj ko može umešnije ispratiti dinamiku Srbije i time što je više moguće doprineti integraciji jednog naroda podeljenog u dve države.
Ponuda ekonomska politika koncipirala se tek u nerazrađenu i oskudnu ponudu da „građani zaslužuju bolje, dok se u nacionalnoj sferi i dalje zadržavaju uvreženi modeli, koji po svemu sudeći prate najtananija očekivanja birača koji će 2. oktobra birati vlast koja će ih voditi naredne četiri godine.
I ovaj put osnovna poruka biračima bila je da su baš oni stranka koja će bolje umeti da brani autonomiju Srpske u Sarajevu. Za opoziciju je Dodikova taktika isuviše „konfrontacijska”, što Srpsku izoluje i stvara joj neprijatelje u svetu, dok vlast u pristupu opozicije prepoznaje isuviše „sumnjive mekoće” u gardu prema Sarajevu, koji se, kako cene, može protumačiti kao slabost i dovesti do nove ofanzive na prerogative Srpske na šta neprestano vrebaju bošnjačke elite i deo stranih. Strpljivo građeno savezništvo sa Srbijom, Mađarskom, Rusijom, Kinom, Izraelom, Italijom, a donekle i Turskom, za vlasti je potvrda da „nema govora o izolaciji RS”.
Onaj prljaviji deo kampanje odnosio se na optužbe po kojima je Jelena Trivić tobož eksponent Britanaca, pa je u tu svrhu pušten i nekakav papir koji je trebalo da posluži kao potvrda stranih donacija za kandidatkinju PDP-a. Ništa više kreativnosti nisu pokazali ni u opoziciji tvrdnjama da Dodik šuruje s Hrvatima, za šta je kao krunski dokaz eksploatisana „neumesna poseta” predsednika Hrvatske privatnom imanju srpskog člana Predsedništva BiH u Laktašima.
Analitičari koji su pratili kampanju iznenađeni su jer se nisu obistinila predviđanja da će bitka za glasove biti veoma prljava, a ispostavilo se da je protekla mirnije čak i od uobičajenih skupštinskih zasedanja.
Razlog za to neki pronalaze u instinktivnom stišavanju kako bi se u naelektrisanoj situaciji u svetu što je više moguće sagnuli ispod radara, a drugi pak kažu kako nijedna strana nije bila spremna na razmenu argumenata, jer bi svaka tema koja ne bi nudila rešenja za sve teži život ljudi izazvan inflacijom i poskupljenjima, samo dodatno iznervirala birače. Nekima je iznenađenje i to što je vlast odlučila da ne provocira opoziciju, što je, kako kažu, znak ili da su sigurni u pobedu ili da su shvatili da je građanima preko glave prljavog veša i unutarsrpskih svađa.
Novinar Dejan Šajinović za „Politiku” ocenjuje da je pritisak životnih pitanja po prvi put izbio u prvi plan, što se, kako kaže, videlo po tome da kandidati više nego pre pričaju o ekonomiji.
„Delom to jeste zbog geopolitičke situacije, većih cena osnovnih potrepština i straha od globalnog sukoba, ali verujem da je barem delom to rezultat zasićenja ljudi temama na kojima se ovde obično dobijaju izbori”, kaže on.
I Šajinović deli uverenje da je rat u Ukrajini uzburkao duhove u celom svetu i iz temelja promenio posthladnoratovske odnose, pa ni mi ovde na zapadnom Balkanu nismo izuzetak.
„Sigurno je to jedan od razloga zašto kandidati na izborima osluškuju raspoloženje stranaca i pokušavaju shodno tome prilagoditi svoje kampanje”, konstatovao je Šajinović. U domen kampanje mogu da se svrstaju i neka istraživanja javnog mnjenja, od kojih su dve ankete izazvale najviše pažnje javnosti. Oba istraživanja najveću podršku predviđaju za Dodikovu stranku i Željku Cvijanović kao favorita za mesto u Sarajevu, ali rezultati se ne poklapaju oko predviđanja pobednika za predsednika RS. U jednoj je favorit Dodik, u drugoj Trivićeva. Potom se pojavilo i treće istraživanje sprovedeno od mađarske kompanije, po kojom u Palatu Republike posle 2. oktobra ulazi Milorad Dodik.
Mladen Kremenović
Izvor: Politika
