U Svečanoj sali SANU je održan dan posvećen pesniku Vasku Popi i 100. godišnjici njegovog rođenja, u okviru jubileja 180 godina Biblioteke Srpske akademije nauke i umetnosti, saopšteno je iz te institucije.
Predsednik SANU Vladimir Kostić je istakao da Biblioteka SANU predstavlja jednu ideju, a ne samo broj knjiga.
Naš zaista ogromna biblioteka ne sastoji se samo od kolekcije pročitanih knjiga. Možda ima i onih koji će za svog života reći da nisu pročitali ni reč jednog Džejmsa Džojsa ili Marsela Prusta. Opet, nemoguće je za vreme jednog života pročitati sve knjige naše Biblioteke, rekao je Kostić.
U besedi o Vasku Popi, pisac, književni kritičar i profesor Mihajlo Pantić je predstavio stvaralaštvo pesnika rekavši da bi se Popina celokupna poezija mogla opisati jednom rečenicom „Ni manje reči ni više smisla“.
„Pisao je Popa o večnosti, prapočetku, mitu, istoriji, svakodnevici, odnosno savremenosti. O Popi je pisano zaista mnogo i dobro, analitično i svi tekstovi o njemu su pronicljivi i obavezujući“, naveo je Pantić.
Književnik Miro Vuksanović je detaljno predstavio život i delo Vaska Pope i podvukao da današnji skup spaja dva jubileja – 100 godina od rođenja velikog pesnika i 180 leta Biblioteke SANU.
Rođen je 29. juna 1922. u Grebencu kod Bele Crkve kao Vasile Popa i po etničkom poreklu je bio Rumun.
Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Vršcu, onda je upisao Filozofski fakultet u Beogradu, a studije je nastavio u Bukureštu i Beču.
Za vreme Drugog svetskog rata bio je zatvoren u nemačkom koncentracionom logoru u Zrenjaninu, tadašnjem Bečkereku.
Posle kraja rata, 1949. godine, diplomirao je na romanskoj grupi Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Njegova prva zbirka pesama „Kora“ (1953.) uz „87 pesama“ Miodraga Pavlovića smatra se za početak srpske posleratne moderne poezije.
Tokom života Popa je objavio osam knjiga poezije koje su činile krug i nose svoje znamenje: „Kora“ (1953), „Nepočin-polje“ (1956), „Sporedno nebo“ (1968), „Uspravna zemlja“ (1972), „Vučja so“ (1975), „Kuća nasred druma“ (1975), „Živo meso“ (1975), „Rez“ (1981) kao i ciklus pesama „Mala kutija“ (1984), deo buduće zbirke „Gvozdeni sad“ koju nikad nije dovršio.
Od 1954. do 1979. godine Popa je bio urednik u izdavačkoj kući Nolit u Beogradu.
Posle smrti Vaska Pope u njegovoj zaostavštini pronađena je nedovršena knjiga pesama „Gvozdeni sad“, započeta celina „Lepa varoš V“, kao i krug od pet pesama pod zajedničkim naslovom „Ludi Lala“.
Iz legata potiče još i 19 pesama, kao i knjiga zapisa o umetnosti i umetnicima „Kalem“.
U izdanju kuće „KOV Vršac“ tokom 2002. izašla je knjiga „Rumunske i druge pesme“ gde su prve objavljene neke pesme iz koje je on još u mladosti pisao.
Vasko Popa jedan je od osnivača Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, krajem 1979. godine u Novom Sadu.
Prvi je dobitnik „Brankove nagrade“ za poeziju, u čast pesnika Branka Radičevića.
Popa je dobio i „Zmajevu nagradu“ (1957) za poeziju, u čast Jovana Jovanovića Zmaja. Osvajao je i Austrijsku državnu nagradu za evropsku književnost (1965), nagradu poezije „Branko Miljković“ (1976), nagradu AVNOJ-a (1978) i književnu nagradu „Skender Kulenović“ (1985).
Grad Vršac je 1995. osnovao je nagradu „Vasko Popa“ i svake godine se dodeljuje za najbolju knjigu poezije na srpskom jeziku.
Svečanost dodele nagrada održava se uvek na dan Popinog rođendana, 29. juna.
Izvor: RTV
