Мирној предизборној активности допринела наелектрисана ситуација у свету. – Грађани оптерећени инфлацијом и немају стрпљења за беспотребне свађе
Бањалука – Да су којим случајем из изборне кампање изостале рециклиране тезе о Јелени Тривић и њеној партији ПДП-у као испостави „британске обавештајне службе”, те Милораду Додику и његовом СНСД-у као „заступнику хрватских интереса”, као и снимку који минулих дана кружи по мрежама на ком шеф бањалучког СДС-а, опозиционар Милан Радовић, наводно „признаје” нечасне радње и дилове с новинарима, предизборни период протекао би по оценама оних који су пратили овај процес досадно и тихо, па шаљиво кажу да би предизборни период у Српској изгледао монотоно као у скандинавским земљама.
Необично мирну кампању у којој су најважнији кандидати избегавали телевизијске дуеле и директна сучељавања, а странке које су их номиновале кампању базирале углавном на директном контакту с грађанима и обраћању својим симпатизерима и овог је пута обележило надметање политичких опонената о томе ко више воли Републику Српску и ко је онај ко може умешније испратити динамику Србије и тиме што је више могуће допринети интеграцији једног народа подељеног у две државе.
Понуда економска политика конципирала се тек у неразрађену и оскудну понуду да „грађани заслужују боље, док се у националној сфери и даље задржавају уврежени модели, који по свему судећи прате најтананија очекивања бирача који ће 2. октобра бирати власт која ће их водити наредне четири године.
И овај пут основна порука бирачима била је да су баш они странка која ће боље умети да брани аутономију Српске у Сарајеву. За опозицију је Додикова тактика исувише „конфронтацијска”, што Српску изолује и ствара јој непријатеље у свету, док власт у приступу опозиције препознаје исувише „сумњиве мекоће” у гарду према Сарајеву, који се, како цене, може протумачити као слабост и довести до нове офанзиве на прерогативе Српске на шта непрестано вребају бошњачке елите и део страних. Стрпљиво грађено савезништво са Србијом, Мађарском, Русијом, Кином, Израелом, Италијом, а донекле и Турском, за власти је потврда да „нема говора о изолацији РС”.
Онај прљавији део кампање односио се на оптужбе по којима је Јелена Тривић тобож експонент Британаца, па је у ту сврху пуштен и некакав папир који је требало да послужи као потврда страних донација за кандидаткињу ПДП-а. Ништа више креативности нису показали ни у опозицији тврдњама да Додик шурује с Хрватима, за шта је као крунски доказ експлоатисана „неумесна посета” председника Хрватске приватном имању српског члана Председништва БиХ у Лакташима.
Аналитичари који су пратили кампању изненађени су јер се нису обистинила предвиђања да ће битка за гласове бити веома прљава, а испоставило се да је протекла мирније чак и од уобичајених скупштинских заседања.
Разлог за то неки проналазе у инстинктивном стишавању како би се у наелектрисаној ситуацији у свету што је више могуће сагнули испод радара, а други пак кажу како ниједна страна није била спремна на размену аргумената, јер би свака тема која не би нудила решења за све тежи живот људи изазван инфлацијом и поскупљењима, само додатно изнервирала бираче. Некима је изненађење и то што је власт одлучила да не провоцира опозицију, што је, како кажу, знак или да су сигурни у победу или да су схватили да је грађанима преко главе прљавог веша и унутарсрпских свађа.
Новинар Дејан Шајиновић за „Политику” оцењује да је притисак животних питања по први пут избио у први план, што се, како каже, видело по томе да кандидати више него пре причају о економији.
„Делом то јесте због геополитичке ситуације, већих цена основних потрепштина и страха од глобалног сукоба, али верујем да је барем делом то резултат засићења људи темама на којима се овде обично добијају избори”, каже он.
И Шајиновић дели уверење да је рат у Украјини узбуркао духове у целом свету и из темеља променио постхладноратовске односе, па ни ми овде на западном Балкану нисмо изузетак.
„Сигурно је то један од разлога зашто кандидати на изборима ослушкују расположење странаца и покушавају сходно томе прилагодити своје кампање”, констатовао је Шајиновић. У домен кампање могу да се сврстају и нека истраживања јавног мњења, од којих су две анкете изазвале највише пажње јавности. Оба истраживања највећу подршку предвиђају за Додикову странку и Жељку Цвијановић као фаворита за место у Сарајеву, али резултати се не поклапају око предвиђања победника за председника РС. У једној је фаворит Додик, у другој Тривићева. Потом се појавило и треће истраживање спроведено од мађарске компаније, по којом у Палату Републике после 2. октобра улази Милорад Додик.
Младен Кременовић
Извор: Политика
