Понедељак, 29 јун 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
КултураМозаикНасловна 5СТАВ

Многи живе и постоје само зато што их је Бећировић опјевао

Журнал
Published: 10. август, 2023.
Share
БУДИМИР АЛЕKСИЋ И ГУСЛАР БОШKО ВУЈАЧИЋ НА МЕЂУНАРОДНОМ ФЕСТИВАЛУ KЊИГА ”АУТО(Р) НА KОРЗОУ” У НИKШИЋУ/ -ПРИВАТНА АРХИВА
SHARE
Иако је књижевно-критички оцјењиван од стране значајних књижевних критичара и аутора, Радована Бећировића Требјешког је од почетка 2000. године заборављала наша официјална књижевна критика – каже др Будимир Алексић
БУДИМИР АЛЕKСИЋ И ГУСЛАР БОШKО ВУЈАЧИЋ НА ФЕСТИВАЛУ KЊИГА ”АУТО(Р) НА KОРЗОУ” У НИKШИЋУ/ -ПРИВАТНА АРХИВА

Друго вече петог међународног фестивала књига „Ауто(р) на корзоу“ који се одржава у организацији Удружења издавача и књижара Црне Горе под покровитељством Општине Никшић, било је посвећено сјећању на великог срског епског пјесника Хаџи Радована Бећировића.

Требјешког који је од средине двадесетих година прошлог вијека до 1986. године када се упокојио, писао српску епику. О његовом дјелу говорио је проф. др Будимир Алексић а одабране Бећировићеве стихове публици је уз гусле пјевао народни гуслар Бошко Вујачић. Такође, гуслар је отпјевао и једну своју пјесму посвећену епском барду, аутору великог броја десетерачких, али и осмерачких и једанестерачких стихова у којима је опјевао читаву историју српског народа.

– У свом пјесничком дјеловању потврдио је снагу свог истрајног и даровитог стварања а о томе колико је омиљен говорио је и блаженопочивши митрополит Амфилохије који је у предговору Бећиревићеве књиге „Стабљике српства“ која је објављена 1979. године написао да „нема колибе црногорске, ни босанске, ни херцеговачке, гдје се не чују звуци гусала и гдје се не пјевају пјесме Радована Бећировића“. Иако је књижевно-критички оцјењиван од стране значајних књижевних критичара и аутора, Бећировић је од почетка 2000. године био заборављен од стране наше официјалне књижевне критике – казао је Алексић.

„Женидбу бега Љубовића“ препјевао краљ Никола

Бећировић је био и најпопуларнији пјесник у Зетској бановини а између два свјетска рата прославиле су га три пјесме „Мојковачка битка“, „Посјета краља Александра Црној Гори“ и „Погибја краља Александра“. Двије пјесме из шездесетих година које су биле веома популарне и скренуле пажњу на Бећиревићево стварање су „Горски престо“ чији је поднаслов „Трагом црногорске историје“ била је негативно примљена од стране публике, наводи Алексић, јер говори о томе да је стара Црна Гора ипак плаћала турски харач. Друга пјесма је „Женидба бега Љубовића“ коју је препјевао краљ Никола.

Та несразмјера између популарности његовог пјесничког опуса и књижевних оцјена о њему гријех је науке о народној књижевности и тежак превид те науке а, како каже Алексић, Бећировић је један од жртава људскога немара и заборава.

Алексић је овом приликом казао да се може говорити о мотивима и разлозима тог „ћутања“ о Бећировићу, ствараоцу чија је пјесничка заслуга што је од заборава сачувао многе догађаје и личности и насадио их у колективно памћење.

– Јер они које Радован није поменуо у својим пјесмама као да и нису постојали, а многи живе и постоје само зато што их је Бећировић опјевао у својим препознатљивим римованим десетерцима. Тешко се литерарним и естетским разлозима може објаснити то вишедеценијско ћутање о пјеснику и пророку који је пророчки истакао да ће доћи вакат и вријеме да сви мудри људи занијеме – казао је Алексић.

Најсвеобухватнију студију Бећиревићевог стваралаштва написао је 2003. године професор књижевности Милун Марић припремајући докторат под називом „Старац Радован или феномен пјесничке популарности“. Он тада није успио да је објави јер се упокојио, али је ова студија ипак угледала свјетлост дана захваљујући Милораду Средојевићу.

Водитељ програма била је књижевница Милица Бакрач која је на самом почетку прочитала пјесму „Хаџи Радован Бећировић“ из пера његовог пријатеља Матије Бећковића.

Извор: dan.co.me

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Алистер Крук: Бајденово удварање Мухамеду бин Салману
Next Article Белведеризација Kрушевог ждријела

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Елис Бекташ: Како сувисло писати о несувислом министру Хелезу

Пише: Елис Бекташ Хтједох да напишем озбиљан осврт на изјаву министра одбране Босне и Херцеговине…

By Журнал

Има ли разлике између Грбљана са падина Ловћена и оних са мора

Истраживања показују, наводи Злата Марјановић, да је по својим карактеристикама становништво Грбља најсличније становништву непосредног…

By Журнал

Како Миломир Марић вечера интелектуалце

Интелектуалци одлазе кући без питања да и Ћирилица није, можда, само још један ријалити формат,…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Мозаик

Запад треба да призна допринос СССР-а побједи над фашизмом

By Журнал
МозаикНасловна 2

Дијалошка трибина: Болести душе – религијски и медицински поглед (ВИДЕО)

By Журнал
Култура

Стојиљковић: Очекивао сам да неко други напише књигу о Бранку, али више нисам могао да чекам

By Журнал
ДруштвоМозаикНасловна 4

Адвокат Жарка Лаушевића: Сваки 31. јул му је био дан највеће патње

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?