понедељак, 14 јул 2025
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
UncategorizedКултураМозаикНасловна 5СТАВ

Многи живе и постоје само зато што их је Бећировић опјевао

Журнал
Published: 10. август, 2023.
Share
БУДИМИР АЛЕKСИЋ И ГУСЛАР БОШKО ВУЈАЧИЋ НА МЕЂУНАРОДНОМ ФЕСТИВАЛУ KЊИГА ”АУТО(Р) НА KОРЗОУ” У НИKШИЋУ/ -ПРИВАТНА АРХИВА
SHARE
Иако је књижевно-критички оцјењиван од стране значајних књижевних критичара и аутора, Радована Бећировића Требјешког је од почетка 2000. године заборављала наша официјална књижевна критика – каже др Будимир Алексић
БУДИМИР АЛЕKСИЋ И ГУСЛАР БОШKО ВУЈАЧИЋ НА ФЕСТИВАЛУ KЊИГА ”АУТО(Р) НА KОРЗОУ” У НИKШИЋУ/ -ПРИВАТНА АРХИВА

Друго вече петог међународног фестивала књига „Ауто(р) на корзоу“ који се одржава у организацији Удружења издавача и књижара Црне Горе под покровитељством Општине Никшић, било је посвећено сјећању на великог срског епског пјесника Хаџи Радована Бећировића.

Требјешког који је од средине двадесетих година прошлог вијека до 1986. године када се упокојио, писао српску епику. О његовом дјелу говорио је проф. др Будимир Алексић а одабране Бећировићеве стихове публици је уз гусле пјевао народни гуслар Бошко Вујачић. Такође, гуслар је отпјевао и једну своју пјесму посвећену епском барду, аутору великог броја десетерачких, али и осмерачких и једанестерачких стихова у којима је опјевао читаву историју српског народа.

– У свом пјесничком дјеловању потврдио је снагу свог истрајног и даровитог стварања а о томе колико је омиљен говорио је и блаженопочивши митрополит Амфилохије који је у предговору Бећиревићеве књиге „Стабљике српства“ која је објављена 1979. године написао да „нема колибе црногорске, ни босанске, ни херцеговачке, гдје се не чују звуци гусала и гдје се не пјевају пјесме Радована Бећировића“. Иако је књижевно-критички оцјењиван од стране значајних књижевних критичара и аутора, Бећировић је од почетка 2000. године био заборављен од стране наше официјалне књижевне критике – казао је Алексић.

„Женидбу бега Љубовића“ препјевао краљ Никола

Бећировић је био и најпопуларнији пјесник у Зетској бановини а између два свјетска рата прославиле су га три пјесме „Мојковачка битка“, „Посјета краља Александра Црној Гори“ и „Погибја краља Александра“. Двије пјесме из шездесетих година које су биле веома популарне и скренуле пажњу на Бећиревићево стварање су „Горски престо“ чији је поднаслов „Трагом црногорске историје“ била је негативно примљена од стране публике, наводи Алексић, јер говори о томе да је стара Црна Гора ипак плаћала турски харач. Друга пјесма је „Женидба бега Љубовића“ коју је препјевао краљ Никола.

Та несразмјера између популарности његовог пјесничког опуса и књижевних оцјена о њему гријех је науке о народној књижевности и тежак превид те науке а, како каже Алексић, Бећировић је један од жртава људскога немара и заборава.

Алексић је овом приликом казао да се може говорити о мотивима и разлозима тог „ћутања“ о Бећировићу, ствараоцу чија је пјесничка заслуга што је од заборава сачувао многе догађаје и личности и насадио их у колективно памћење.

– Јер они које Радован није поменуо у својим пјесмама као да и нису постојали, а многи живе и постоје само зато што их је Бећировић опјевао у својим препознатљивим римованим десетерцима. Тешко се литерарним и естетским разлозима може објаснити то вишедеценијско ћутање о пјеснику и пророку који је пророчки истакао да ће доћи вакат и вријеме да сви мудри људи занијеме – казао је Алексић.

Најсвеобухватнију студију Бећиревићевог стваралаштва написао је 2003. године професор књижевности Милун Марић припремајући докторат под називом „Старац Радован или феномен пјесничке популарности“. Он тада није успио да је објави јер се упокојио, али је ова студија ипак угледала свјетлост дана захваљујући Милораду Средојевићу.

Водитељ програма била је књижевница Милица Бакрач која је на самом почетку прочитала пјесму „Хаџи Радован Бећировић“ из пера његовог пријатеља Матије Бећковића.

Извор: dan.co.me

Share This Article
Facebook Twitter Telegram Copy Link
Previous Article Алистер Крук: Бајденово удварање Мухамеду бин Салману
Next Article Белведеризација Kрушевог ждријела

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
TwitterFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Како филм описује новинарство

Пише: Сања Ћирић Новинарство и филм је монографија у којој су Сања Домазет и Маја…

By Журнал

Спајић да се извини због Милатовића

Пише: Редакција Када је предсједник Хрватске Зоран Милановић у октобру током Самита Брдо Бријуни у…

By Журнал

Душан Крцуновић: Светосавска бесједа

Пише: Душан Крцуновић Стојећи пред захтјевним задатком приказивања личности и дјела Светог Саве, чувени византолог…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Насловна 3СТАВ

За кога не гласати и због чега?

By Журнал
Насловна 2ПолитикаСТАВ

Учинак министара на општинским изборима

By Журнал
КултураНасловна 5

Софтић: Јерусалим је магија, мој куме

By Журнал
Мозаик

Чувени роман Феликса Салтена „Бамби“ слави 100 година: Безбрижност ланета у сјенци холокауста

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?