Поражавајуће је да је Црна Гора држава у Европи чији БДП се највише пуни из туризма, а да се у промоцију туризма улаже најмање у Европи
Ако желимо описати Црну Гору користећи једну ријеч, велико је питање како би то извели. Да ли је Црна Гора еколошка држава? Као јесте, али само на папиру, да се не лажемо. Да ли је приватна држава? Била некад, надамо се никад више! Да ли је полицијска држава? Била некад, надамо се никад више! Не може бити приморска јер је и брдска. Нисмо индустријска сила и немамо изгледа да постанемо, нисмо ни ајтијевско гнијездо, али јесмо добрим дијелом криминална држава иако не иде да се тим фалимо. Најтачније је рећи да је Црна Гора туристичка земља, иако то није до краја ни граматички исправно.
Поражавајуће је да је Црна Гора држава у Европи чији БДП се највише пуни из туризма, а да се у промоцију туризма улаже најмање у Европи. Ту нешто не штима. Жале се и људи из НТО, с правом, али питање је колико су јаки, колико су у могућности да избоксују бољу позицију и више средстава за тај сектор. Црна Гора за сад има среће, јер је походе људи који истражују државе које још увијек нису посјетили. Али имајући у виду какве кампање пласирају остале земље које практично немају ни десети дио да понуде онога што има Црна Гора, ми заиста каскамо, дебело каскамо за свијетом у смислу механизма којим се привлаче туристи.
Туризам је питање оглашавања. То би требали најзад да схвате људи који су за туризам задужени, као и они који одлучују о буџету. Разлика између маркетинга и адвертајзинга је велика, а најбоље се види у нечињену, јер ко то не схвата, тај прави грешке, а код нас су грешке видљиве на сваком кораку.
Нама је потребна снажна интегрисана кампања (360 степени кампања која покрива све канале комуникације), која ће да буде конзистентна и дуготрајна, која ће да се одвија корак по корак минимум пет година. Ако посматрамо што је урадила Турска са туристичком кампањом након војног пуча, видјећемо како се мајсторски једна држава чупа користећи се оглашавањем, мијења свој имиџ и привлачи људе да је посјете. Слично је урадила и Канада са брендирањем заставе и истичући у први план све што има да понуди. Исланд је такође држава која добро оглашава своје туристичке потенцијале.
А који је слоган Црне Горе? Што значи “wild beauty”? Да ли је то постало демоде и контрапродуктивно? Какву поруку шаљемо свијету и какву поруку заправо желимо да пошаљемо? Зна ли то ико и ко о томе одлучује? Можда и најступиднија ствар коју смо урадили јесте јавно пласирање идеја о ребрендирању Црне Горе и туризма кроз хедлајн, лого и кампању.
“Црна Гора – бисер у камену” као и “Црна Гора – all at hand” су на више нивоа погрешни, прије свега јер не истичу УСП (unique selling point) и апсолутно су непримјењиви за пласирање јер немају ни прецизну емоцију, сврху, call to action, а немају ни могућност модуларности да се даље развијају. Нису ни звучни, ни јасни. Стихијски приступ, без јасне стратегије, диференцијатора и инсајта. Пуна уста ничега. На крају крајева, ако је ово вријеме друштвених мрежа, како те поруке могу да постану допадљив хештег?
Хрватска је имала кампању “Full of life”. Односно “Пуна живота”. Наравно да су људи на мрежама говорили “Пуна корупције” и “Пуна ухљеба”, али за оне којима је намијењена кампања, за странце је радила одлично та порука. У складу је са свим тежњама оних који желе да искористе одмор у потпуности, који желе испуњен живот и сваки дан одмора до краја испуњен.
Ако наставимо да се премишљамо, губимо драгоцјено вријеме, ако будемо лутали са порукама у туризму као и до сад, бићемо и даље погубљени. У том случају најбоље би било да хеадлине буде: “Не знамо ђе ударамо”, а да се огласимо сабхедом: “Пронађите себе у погубљеној земљи”. Можда је некоме супер-забавно да дође и посматра тај процес изблиза. Нешто што заиста нису имали прилике да виде у другим државама, које сматрају себе озбиљним туристичким дестинацијама. Прочуло би се свакако, одјекнуло би далеко више.
Ђуро Радосавовић
Извор: Вијести
