Потпуно неактивна, „мртва“ сунчева пега, означена као AR2987, изненада је експлодирала 11. априла и избацила огромне количине соларног материјала који је кренуо у правцу Земље. Последице ове експлозије, према проценама, осетиће се на Земљи 14. априла.
Коронална експлозија из неактивне сунчеве пеге AR2987, према подацима Центра за прогнозу свемирских временских прилика (SpaceVeather.com) избацила је велику количину радијативног зрачења ван короне, и велике количине плазме која би могла да изазове интензвнију северну светлост у горњим слојевима Земљине атмосфере.
Према проценама Центра, ова експлозија ће вероватно утицати на нашу планету 14. априла.
Сунчеве пеге су привремене појаве на површини Сунца (фотосфера), које се визуелно појављују као тамне тачке у односу на околна подручја. Оне су нешто хладније од околине фотосфере, а изгледају као тамне поре. Ове тачке су привремене и могу да трају неколико сати или неколико недеља.
Идеја о „мртвој“ сунчевој пеги је више поетска него научна, објашњава Филип Џаџ, соларни физичар из Опсерваторије у Националном центру за истраживање атмосфере (NCAR), али конвекција Сунца разбија ове тачкe.
A gorgeous filament eruption in the Earth-Strike Zone! NOAA and NASA #solarstorm prediction models indicate impact by mid-day April 14! Expect #aurora down to mid-latitudes, sporadic disruptions of #GPS reception & amateur #radio propagation, especially on Earth's nightside! pic.twitter.com/CHQmGxWmhv
— Dr. Tamitha Skov (@TamithaSkov) April 11, 2022
„Повремено, сунчеве пеге се могу ‘поново покренути’, са више магнетизма који се појављује касније (данима, недељама) у истом региону“, додаје Џаџ.
Без обзира на будућност AR2987, сунчева пега је 11. априла у 5:21 по универзалном времену и ослободила соларну бакљу класе Це. Такве бакље се дешавају када плазма и магнетна поља изнад сунчеве пеге попусте под стресом, убрзавају ка споља, наводи Џаџ, јер би налетели на густ материјал ако би се спустили према унутрашњости Сунца.
Бакље класе Це су прилично честе и ретко изазивају било какве ударе директно на Земљу. Понекад, као са овом ерупцијом, соларне бакље могу изазвати избацивање короналне масе, што су огромне ерупције плазме и магнетних поља са Сунца које путују ка свемиру милионима километара на сат.
Соларне бакље класе Це, како наводе у Центру за прогнозу свемирских временских прилика ретко покрећу короналну масу, а када се то и догоди, оне су обично споре и слабе.
При судару са честицама у Земљиној атмосфери долази до јонизовања гаса и појаве светлости. Ова појава се уочава у поларним подручјима, због чега је добила име поларна светлост или Аурора бореалис (односно Аурора аустралис на јужној земљиној хемисфери).
Уколико је сунчева активност већа, појачано деловање сунчевог ветра може довести до појаве поларне светлости и на мањим географским ширинама. У таквим условима постоји могућност ометања или чак оштећења радио-комуникационих уређаја на Земљи и вештачким сателитима.
Direct Hit: #Solarstorm prediction models from both NOAA & NASA show the storm hits April 14, just ahead of a fast solar wind stream! This should intensify the storm as the stream will give it a push from behind! #Aurora field reporters, be sure to charge your camera batteries! pic.twitter.com/GpHUNN9pcX
— Dr. Tamitha Skov (@TamithaSkov) April 11, 2022
Током мирније активности на површини Сунца, ток честица познатих као соларни ветар довољан је да покрене аурору у поларним регионима. Током јаче короналне експлозије, већи поремећај магнетног поља планете значи да се аурора може појавити у много ширем опсегу.
Такозвана канибал коронална експлозија јурила је ка Земљи крајем марта, изазивајући ауроре у Канади, северном делу Сједињених држава и Новом Зеланду, известио је Space.com.
Ова коронална експлозија могла би да изазове мању геомагнетну олују 14. априла, што значи да би могло бити мањих утицаја на сателитске везе и слабих флуктуација у електроенергетској мрежи, наводи SpaceVeather. Аурора може постати видљива на нижим географским ширинама од уобичајених.
Сунце је тренутно у Соларном циклусу 25, откако су почела формална посматрања 1755. године. Број сунчевих пега током овог циклуса је у порасту и очекује се да ће достићи врхунац 2025. године, што значи више могућности за соларне олује – и ауроре.
У недељу (10. априла) примећене су и јаке геомагнетне олује. Али, према Центру за анализу података о соларним утицајима, није примећен ниједна друга коронална експлозија усмерен на Земљу у последња 24 сата осим оног који су „испљунули“ остаци AR2987.
Извор: РТС
