Мајушну црну мрљу видех на сунцу данас,
Једну те исту ствар, још од јучерашњег дана;
На врху високог дрвета црн шешир заплео се у гране,
На стубу – дроњак од заставе, а ветар неће да стане.
Стајао сам већ овде, усред велике кише
Док се у мојој глави цео свет окреће, њише;
О кад би окончала ту владавину, да се не понови више,
Али ја јесам краљ бола, то ми на челу пише.
Фосил је остао заробљен у зиду високе хриди,
То моја душа је тамо
Лосос, мртав и смрзнут, кроз водопад се још види.
То моја душа је тамо
На обали, након осеке, плави кит насукан лежи,
То моја душа је тамо
Лептир је остао заробљен у пауковој мрежи.
То моја душа је тамо.
Стајао сам већ овде, усред велике кише
Док се у мојој глави цео свет окреће, њише;
О кад би окончала ту владавину, да се не понови више,
Али ја јесам краљ бола, то ми на челу пише.
Ископаних очију, краљ на свом престолу седи,
Слепац би сенку сумње да назре, ал’ шта му вреди.
На кревету од злата богаташ спава и хрче,
Један костур се гуши корицом хлеба од јуче.
Црвену лисицу растргао је чопор ловачких паса,
То моја душа је тамо
Црнокрили галеб је остао сломљених леђа, без гласа.
То моја душа је тамо
Мајушну црну мрљу видех на сунцу данас,
Једну те исту ствар, још од јучерашњег дана;
Стајао сам већ овде, усред велике кише
Док се у мојој глави цео свет окреће, њише;
О кад би окончала ту владавину, да се не понови више,
Али ја јесам краљ бола, то ми на челу пише.
Стинг
Превод: Дамир Малешев/Феномени
