Piše: Stevan Koprivica
Filmski festival Herceg Novi – Montenegro film festival 23. avgusta počinje svoje trideset osmo izdanje. Istina, ovaj naziv nosi od 2007. godine, kada je poslije nekih stagnacionih godina odlukom Ministarstva kulture Crne Gore i grada Herceg Novog kao osnivača festival dobio status manifestacije posebnog značaja za kulturu Crne Gore, promenivši svoju strukturu i ambicije. Uvođenjem selekcija kratkog dokumentarnog filma i studentskog filma kao takmičarskih kategorija, uz dugometražne igrane filmove, hercegnovski festival dobio je novu energiju i visoku poziciju na mapi regionalnih festivala. Napomenimo, pre je to bio Jugoslovenski festival filmske režije, pa raspadom SFRJ a ostatkom krnje Jugoslavije postao je Jugoslovenski filmski festival, a onda više ni te zemlje nije bilo. A festivala jeste. U novom profilu imao je meandriranja, od visokih dometa do krajnje nebrige, ali je opstajao jer je film opstajao.
Ovaj festival kodiran je imenom Milana Žmukića, producentskog maga iz socijalističkih vremena, direktora Centar filma, operativnog direktora Bitefa, Ateljea 212… Rođeni Novljanin je svoj zavičajni dug oduživao etabliranjem ovog festivala i besprekornim vođenjem sa nevjerovatnim talentom da prevaziđe i finansijske i političke probleme, koji se danas u novogovoru zovu „izazovi“. Njegovim odlaskom tamo negde gde nema filmova festival je preuzeo njegov đak Zoran Živković, producent sa praškom diplomom, i vodio ga kroz umnožene Scile i Haribde raznoraznih geneza. A onda je korona odlučila da njoj treba producent, a Herceg Novi i festival ostali su i bez Zorana.
Danas festival ima promenjenu upravnu strukturu sa Savetom velikih ingerencija, „Herceg festom“ kao izvršnim producentom, umetničkim direktorom koji do sada nije postojao jer je festival selektorskog tipa, a osnivač Herceg Novi i Ministarstvo za kulturu i medije u odnosu jedan prema dva pokrivaju budžet festivala. Savet čine dva člana koje delegira Opština Herceg Novi i tri člana ispred Ministarstva kulture i medija.
Sada dolazimo do jednog sociokulturološkog fenomena čija je paradigma ovaj filmski festival. Slično je bilo i devedesetih godina, kada su se pravili dobri filmovi, pozorišne predstave, veliki festivali, što je činilo indirektnu proporciju sa stanjem u društvu. S jedne strane civilizacijska degradacija i devastacija, sa druge strane kulturni proizvodi kao pokret otpora, bar kada su film i pozorište u pitanju. Čini se da je to regionalna dijagnoza, a Crna Gora naravno ima svoje licencne specifike. Sa jedne strane plamteće šuma i makije, lažna zapitanost ko je pobedio u Drugom svetskom ratu i otkuda u jednoj slobodarskoj zemlji plima fašistoidnog seirenja, kabotenstvo raznih vrsta. Sa druge strane Kotor art, tivatske Purgatorije, novski Strip festival i dugotrajni i otporni Film festival Herceg Novi – Montenegro film festival. Crna Gora beleži presedan u filmskom kulturnom proizvodu. Ove godine čak osam filmova što većinske što manjinske koprodukcije, iza kojih stoji agilni Filmski centar Crne Gore, ali nadasve kreativni potencijal domicilnih stvaralaca. Domicilnost nije estetička kategorija, ni vrednosna, ali plasman ovih filmova na respektabilnim evropskim festivalima govori da su u pitanju relevantna umetnička dela.
„Vidra“ na otvaranju
Pod motom „Sve boje filma, 38. Filmski festivala Herceg Novi – Montenegro film festival svečano će biti otvoren 23. avgusta ceremonijom na Kanli kuli i filmom „Vidra“ Srđana Vuletića.
U glavnom takmičarskom programu, u konkurenciji za Zlatne mimoze i ostale nagrade je 11 ostvarenja. To su debitantski “15 i po”, kojim se poznati crnogorski glumac Milivoje Mišo Obradović predstavlja kao reditelj i scenarista, slovenački „Belo se pere na 90“, koji je reditelj Marko Nabersnik snimio po romansiranoj autobiografiji spisateljice Bronje Žakelj, „Paviljon“ Dina Mustafića, koji je otvorio 31. Sarajevo film festival. Zatim „Roda“ Isje Ćosje, albanskog reditelja iz Crne Gore, koji je predstavljen u programu Market prošlogodišnjeg Kanskog festivala, „Jugo florida“ Vladimira Tagića, nagrađivano ostvarenje „Dobre devojke“ slovenačke rediteljke Urške Đukić. Biće prikazan i crnogorski film „Obraz“ reditelja Nikole Vukčevića, „Di-džej Ahmet“ reditelja Georgija M. Unkovskog, koje je takođe manjinska srpska koprodukcija, istorijska drama „Otapanje vladara“ reditelja i scenariste Ivana Salatića, koji je doživeo svetsku premijeru u glavnom takmičarskom programu ovogodišnjeg festivala u Roterdamu, i „Kako je ovde tako zeleno?“ reditelja i scenariste Nikole Ležaića, koji je na ovogodišnjoj Puli osvojio tri Zlatne arene.
Na zatvaranju, 29. avgusta, van konkurencije, na programu je italijanski film „Diva futura“ rediteljke Đulije Luize Stejgervalt. K. R.
Hteli ‒ ne hteli, opet ćemo se vratiti onoj Jugoslaviji sa početka ove beleške. Nema više te zemlje, ali ima kinematografije post-Ju zemalja koje se međusobno prožimaju, sarađuju, stvaraju. To se sada zove koprodukcija, a nekad se zvalo jugoslovenska kinematografija. Autori, glumci, novac, kao nekada. Ne baš kao nekada, ništa nije kao nekada, ali… Liči. Tako ćemo videti filmove iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Kosova, Makedonije, Crne Gore. Različiti stilski i tematski, ali sa zajedničkim imeniteljem sudbine posttranzicionog društva i pojedinca.
Dodajmo ovome i selekciju studentskih filmova sačinjenu od radova poletaraca filmskih škola opet eks-Ju prostora, pa čak i beogradskog FDU-a, čiji su studenti uprkos svemu uspeli da naprave zanimljive filmove i, kako god, evo nas kod zemlje koje više nema, ali nečeg ima.
Selekcija dokumentarnog filma obuhvata celu planetu i suočiće nas sa angažmanom i hrabrošću autora suprotstavljenih već pomenutom fašizmu, apokalipsi Gaze i slično. Pored angažmana, ova selekcija nam donosi i visoko estetizovane filmske etide, od kojih su neke u konkurenciji za najveća svetska priznanja.
Ovaj festival ne može da bude mimo sveta i tendencija, pa zato uvodi i „TV nišu“, za sada revijalnu selekciju regionalnih TV serija u nastanku i nadmetanje crnogorskih autora koji pokušavaju da prevaziđu apsolutni televizijski deficit igranog programa u Crnoj Gori.
Festival, pored Zlatnih mimoza u takmičarskim kategorijama, dodeljuje i nagradu koja je emotivna i profesionalna zadužbina festivala, a to je nagrada „Milan Žmukić“ za ukupan doprinos domaćoj kinematografiji i razvoju ovog festivala. Do sada su većina laureata bili glumci i reditelji, sa izuzetkom Abdulaha Sidrana. Ove godine ova nagrada ide dramskom piscu, scenaristi i reditelju Dušanu Kovačeviću, autoru koji je svojim talentom i umećem obeležio drugu polovinu dvadesetog veka i početak dvadeset prvog veka, pričajući gorkim smehom, apsurdom i surovim čovekoljubljem večitu priču o večitom gubitništvu, koje se, ponekad, samo smehom samoodbrane može prevazići.
Izvor: NIN
