Пише: мр Стеван Гајевић
Свијет финансија улази у једну од најдубљих трансформација у модерној историји. Промјене које данас посматрамо нијесу само технолошке иновације, већ темељна промјена начина на који новац настаје, циркулише и користи се у свакодневном животу.
Дигитална плаћања, мобилно банкарство, вјештачка интелигенција и нове финансијске платформе постају доминантни канали управљања новцем. Оно што је донедавно захтијевало одлазак у банку, чекање у реду и сложену папирологију, данас се обавља за неколико секунди путем мобилног телефона.
Истовремено, чак и они који се најмање баве финансијама све јасније осјећају да њихов новац вриједи мање него раније. Често се каже да „инфлација једе евро“, али људи интуитивно осјећају да проблем није само у расту цијена, већ у општем слабљењу куповне моћи фиат валута и све већим ограничењима у слободном кретању новца. Повећане контроле, административне препреке и промјене монетарне политике додатно подстичу осјећај несигурности и неповјерења. У таквом окружењу поново расте интересовање за злато, које након више од једног вијека доминације папирног новца излази из својеврсне историјске сјенке и поново се посматра као стабилно уточиште вриједности. За многе грађане то није резултат сложених економских анализа, већ једноставног животног искуства – новац на рачуну губи вриједност, док реална имовина задржава куповну моћ кроз вријеме.
За обичног грађанина, дигиталне финансије доносе, прије свега већу брзину, ниже трошкове и већу доступност финансијских услуга. Плаћања рачуна, трансфер новца, штедња или инвестирање више нијесу привилегија великих финансијских центара или имућних појединаца. Дигиталне платформе омогућавају да готово свако, без обзира на мјесто становања или висину прихода, приступи савременим финансијским алатима. Финансије тиме постају инклузивније, а економске могућности доступније ширем слоју становништва, укључујући и оне који су раније били потпуно ван формалног финансијског система.
Посебно значајна промјена огледа се у томе што корисници данас имају далеко већу контролу над сопственом имовином. Апликације за управљање личним финансијама омогућавају преглед потрошње у реалном времену, планирање буџета, аутоматску штедњу и улагања прилагођена индивидуалним циљевима. Новац више није апстрактна категорија скривена у банкарским системима, већ транспарентан и динамичан инструмент којим појединац може активно управљати. Истовремено, дигитални трагови омогућавају прецизнију анализу финансијског понашања, што може помоћи у доношењу рационалнијих одлука, али и отворити питања приватности и заштите података.
Међутим, ова нова слобода подразумијева и нову одговорност – без основне финансијске писмености, корисници могу доносити лоше одлуке, улазити у прекомјерно задуживање или постати жртве дигиталних превара. Зато је финансијска едукација постала једнако важна као и технолошка инфраструктура. Разумијевање каматних стопа, инфлације, ризика улагања или дигиталне безбједности више није домен стручњака, већ основна животна вјештина. Друштва која улажу у финансијску писменост својих грађана стварају стабилније економије и отпорнија домаћинства на кризе.
У развијеним економијама већ се назире сљедећа фаза – потпуна интеграција финансијских услуга у јединствене дигиталне екосистеме. У таквом систему, појединац ће на једној платформи моћи да обавља плаћања, инвестира, узима кредит, купује осигурање и управља дугорочном штедњом. Овакви системи обећавају већу ефикасност, али и дубљу персонализацију финансијских услуга, јер алгоритми анализирају навике корисника и нуде рјешења прилагођена његовим потребама и толеранцији на ризик.
Истовремено, дигиталне платформе отварају потпуно нове начине стицања и управљања имовином. Токенизација омогућава да се чак и традиционална имовина – некретнине, умјетничка дјела или удјели у компанијама – подијели на мале дигиталне јединице које се могу куповати и продавати путем интернета. Кредити се све чешће одобравају онлајн, без одласка у банку и дуготрајне процедуре, док појединци могу остваривати приходе кроз дигитални рад, фриленсинг, продају садржаја или инвестиције доступне са било ког мјеста на свијету.
Ипак, упркос свим технолошким иновацијама, основни принципи личних финансија остају непромијењени. Ниједна платформа, алгоритам или инвестициони производ не може замијенити дисциплину штедње и дугорочног планирања. Управо класична навика одвајања дијела прихода и рационалног трошења представља темељ на којем се граде све друге финансијске стратегије. Технологија може убрзати и олакшати пут до циља, али почетни корак увијек остаје исти – способност да се створи вишак који се може сачувати и паметно уложити.
Посебну пажњу привлаче и глобалне промјене у међународном платном промету. Традиционални системи трансфера новца између држава често су спори, скупи и подложни политичким ограничењима. Због тога се у многим дијеловима свијета развијају алтернативне дигиталне инфраструктуре. Земље БРИКС-а, а нарочито Кина и Индија, интензивно развијају алгоритамске системе плаћања засноване на дигиталним валутама и напредним клириншким механизмима. Ови системи имају за циљ да омогуће брзе прекограничне трансакције без потребе за класичним посредницима и без зависности од постојећих глобалних мрежа плаћања, чиме се отвара могућност стварања паралелних финансијских токова.
Ипак, упркос брзом развоју технологије, мало је вјероватно да ће готовина и класичне банке нестати у скоријој будућности. Много је реалнији сценарио у којем ће традиционалне институције и дигиталне платформе постојати паралелно, допуњујући једна другу. Банке већ убрзано улажу у дигитализацију како би задржале конкурентност, док регулатори покушавају да обезбиједе стабилност система и заштиту корисника.
За грађане, кључна порука ових промјена је охрабрујућа: финансијски систем постаје бржи, транспарентнији и приступачнији него икада раније. Истовремено, одговорност за управљање личним финансијама све више прелази са институција на појединца. Онај ко разумије основне финансијске принципе и зна како да користи дигиталне алате, имаће знатно веће могућности за очување и увећање своје имовине.
Претјеране забране, блокаде плаћања, административна ограничења и сталне контроле могу обесхрабрити инвеститоре и успорити развој, нарочито у малим и отвореним економијама. Капитал је по својој природи покретан и увијек тражи средине у којима се осјећа сигурним, предвидивим и добродошлим. Ако му се постави превише препрека, он ће једноставно отићи негдје другдје – а са њим и радна мјеста, технологија и развојне прилике. Савремене финансије захтијевају пажљив баланс између безбједности и слободе, између контроле и подстицаја, између заштите система и отворености према инвестицијама. У том смислу, вриједи подсјетити се старе римске максиме Pecunia non olet – новац не смрди. Он нема идеологију ни границе; има само правило да иде тамо гдје може да ради, расте и ствара нову вриједност.
Аутор је економиста
Извор: Дан
