Пише: Стеван Гајевић
„Omnis sumptus pecuniae publicae sine publica inspectione furtum est ex sua natura.“ Свака потрошња јавног новца без јавног надзора је крађа по својој природи – Монтескје
У савременим јавним финансијама фискални савјети представљају независна тијела чија је основна улога да прате, анализирају и оцјењују фискалну политику једне државе. Њихов значај посебно долази до изражаја у земљама које се суочавају с изазовима фискалне одрживости, прекомјерним трошењем и слабом контролом јавне потрошње – изазовима који су, нажалост, присутни и у Црној Гори. Управо зато, питање оснивања фискалног савјета није само техничко, већ суштинско питање јавне одговорности и доброг управљања.
Шта је фискални савјет?
Често ме пријатељи питају шта је уствари Фискални савјет? Укратко, то је независно тијело које има задатак да надгледа спровођење фискалне политике, даје стручно мишљење о буџетским документима, процјењује да ли се поштују фискална правила и пружа препоруке у циљу одрживости јавних финансија. Он не доноси одлуке умјесто владе, али даје аргументоване анализе које могу (и треба да) утичу на квалитет доношења одлука.
Фискални савјет Црне Горе је, дакле, независно савјетодавно тијело, основано са циљем да обезбиједи непристрасну и стручну оцјену фискалне политике, побољша транспарентност јавних финансија и унаприједи фискалну одговорност. Фискални савјет има широк дјелокруг надлежности, укључујући: давање мишљења о утицају предлога закона и других прописа на стабилност јавних финансија и поштовање критеријума фискалне одговорности; оцјењивање предлога буџета, уравнотежења буџета, фискалне стратегије и смјерница фискалне политике; процјену макроекономских и фискалних ризика, укључујући задуживање, јавно-приватна партнерства, концесије, и пословање јавних предузећа и локалних самоуправа; мишљење о годишњем закону о завршном рачуну буџета и о степену примјене фискалне одговорности и савјетовање у вези са мјерама санације јавних финансија када се прекораче законски дефинисани лимити јавног дуга.
Фискални савјет чине три члана које именује Скупштина ЦГ.
Посебан значај има улога Фискалног савјета у јавном надзору, јер сва мишљења и анализе које припрема морају бити јавно објављене на интернет страници Савјета, чиме се јача повјерење грађана и институција у процес доношења фискалних одлука.
За свој рад, савјет има Секретаријат са стручним и административним службама, а средства за рад обезбјеђују се из државног буџета. У суштини, више пута сам истакао да би Фискални савјет требало да буде институционализована савјест јавних финансија Црне Горе – независан, стручно утемељен и оријентисан ка дугорочној фискалној стабилности државе.
Зашто је ФС потребан Црној Гори?
Црна Гора већ дужи низ година има проблем са високим јавним дугом, нестабилним буџетским планирањем, честим ребалансима буџета и ниским степеном фискалне дисциплине. Све то указује на потребу за снажнијим механизмима контроле и независног надзора над трошењем јавних средстава. Фискални савјет би у овом контексту представљао корективни механизам који би могао упозоравати на фискалне ризике, неодрживе политике и одлуке као и непланску потрошњу.
Фискални савјет би у идеалним околностима био институционализована „савјест“ јавних финансија. Он би указивао на нелогичности, упозоравао на краткорочне популистичке мјере које дугорочно угрожавају фискалну стабилност и подсјећао доносиоце одлука на економске посљедице њихових одлука. У политичком амбијенту у којем често доминирају дневни интереси, овакав савјет представља стабилизујући фактор.
Да ли Фискални савјет убрзава или успорава одлуке владе?
Фискални савјет не успорава рад владе у формалном смислу, али може успорити импулсивне и неодговорне одлуке – и то је његова суштинска вриједност. Умјесто брзих и недовољно анализираних потеза, фискални савјет подстиче доношење промишљених одлука на темељу података, анализа и фискалних пројекција. У том смислу, „успоравање“ значи – повећање квалитета.
Бечки институт: У региону Црна Гора ће имати највећи економски раст, а Србија најмањи
Искуства других земаља показују да фискални савјети доприносе већој одговорности и транспарентности, посебно у процесу израде и усвајања буџета. Кроз јавне и стручно засноване анализе, савјети повећавају притисак на владе да своје одлуке образложе, а јавности пружају увид у стварно стање финансија. У том смислу, присуство фискалног савјета значајно подиже ниво квалитета и одговорности у јавном сектору.
Како фискални савјет помаже у борби против прекомјерне потрошње?
Један од кључних проблема Црне Горе јесте прекомјерна и често непланска потрошња јавног новца (управни одбори, накнаде, службени аутомобили, запошљавања и др…), без јасних приоритета и анализа дугорочних ефеката. Фискални савјет ће упозорити на такве праксе, дати по правилу негативно мишљење на преамбициозне буџетске пројекције и иницирати јавну расправу о трошковима који нијесу оправдани. Такође, може препоручити корективне мјере како би се потрошња ускладила с фискалним могућностима.
У наведеном контексту Фискални савјет би имао утицај на: буџетско планирање – оцјеном реалности планираних прихода и расхода; јавни дуг – кроз процјене одрживости задуживања и давање препорука о фискалној консолидацији; пореску политику – анализом ефеката пореских реформи; социјалну потрошњу – процјеном дугорочних обавеза из пензионог и здравственог система; капиталне пројекте – упозоравањем на нереалне трошкове или мањак студија изводљивости.
Можда и најважније, имао би и важну образовну улогу – подизање јавне свијести о финансијској одговорности и информисање грађана о стварном стању буџета.
Колико Црна Гора губи без фискалног савјета?
Трошкови непостојања фискалног савјета нијесу увијек директно мјерљиви, али су значајни. Неодговорне фискалне одлуке, задуживања често већа од плана, преурањене популистичке мјере и честе измјене буџета резултат су недостатка системске контроле. У финансијском смислу, то се може изражавати кроз десетине милиона еура изгубљених због неефикасне потрошње, скупих задужења или неуспјелих инвестиција.
Осим тога, без фискалног савјета, држава губи кредибилитет (углед) код међународних институција и инвеститора. Независни фискални надзор је већ постао стандард у многим европским земљама, а његово одсуство у Црној Гори додатно отежава борбу за фискалну стабилност и одрживи економски раст.
Закључак
Фискални савјет није бирократски вишак, већ механизам који помаже да држава буде одговорнија према новцу својих грађана. У времену када Црна Гора балансира између потреба за развојем и фискалне одрживости, ово независно тијело представља кључни стуб институционалне контроле и транспарентности. Без фискалног савјета, одлуке остају без озбиљне анализе, а јавне финансије без праве савјести.
Извор: Дан
